Edukativni program Psihologije laganja

29 January 2014

"Ako osoba dodiruje nos dok priča, da li to znači da ona laže?"

"Sad ti meni hoćeš da kažeš da, ako prekrstim ruke, to znači da se meni neko ne sviđa?"
Pa ne baš, vidite..
"E, a kad neko dodiruje nos to znači da laže, jel da?"
Pa samo dodirivanje no...
"A ako se osoba smeje a ne vide joj se zubi ona u stvari nije sreć..."
Huh, hajde da malo zastanemo i počnemo od početka.

Izučavanje neverbalne komunikacije je relativno nova oblast. Koristi znanja velikog broja različitih nauka poput psihologije, sociologije, biologije, medicine itd. Dakle radi se o kompleksnoj integraciji različitih znanja u cilju razumevanja određenog signala. Ipak, pošto nije moguće jasno odrediti i definisati sve moguće signale, izučavanje neverbalne komunikacije ostaje dosta neodređena oblast.
Usled velikog opsega znanja različitih nauka kod nekih autora često dolazi do pojednostavljivanja značenja određenih pokreta. Dodirivanje nosa je rezultat blagog svraba do kog dovodi aktivnost simpatičkog nervnog sistema i širenja krvnih sudova u oblasti nosa i obraza, ovo je često rezultat poremećaja homeostaze do kojeg često dolaz kada osoba laže. Ovako objašnjenje se vrlo često pojednostavi na "Aha, dodiruje nos dakle laže!" Ovakvo pojednostavljeno gledanje se ravna sa gledanjem u šolju. Temeljna analiza neverbalnih signala podrazumeva analizu velikog broja signala koje osoba šalje a čija se interpretacija često zasniva na poznatim znanjima različitih priznatih naučnih disciplina.

Dakle ako bi dodirivanje nosa značilo da neko laže onda bi Kijavko bio smatran za najvećeg lažova svih vremena.

Signale takođe moramo posmatrati u klasterima tj. moramo nastojati da prepoznamo što više signala kao i da ih dovodimo u međusobnu vezu i u vezu sa verbalnim delom poruke. Ako osoba govori da nas neće izneveriti a pri tome ima konstanti facijalni izraz prezira ili podsmevanja potrebno je detaljnije istražiti koje su njene prave namere. Dakle što je veći broj kongruentnih signala to je veća verovatnoća da će detekcija biti tačna.
Samo međusobno povezivanje signala nije dovoljno. Ako osoba pognuto stoji na stanici, sa čvrsto prekrštenim rukama i facijalnim izrazom neprijatnosti može biti da je ljuta i defanzivna a može biti da joj je samo izuzeeeetno hladno. Bitno je napomenuti da nijedan signal sam po sebi ne nosi jasno definisano značenje. Namrštene obrve mogu da budu rezultat fizičkog naprezanja, koncentrisanja na zadatak ili facijalnog izraza ljutnje.
Čak i amblemi (gestovi koji imaju isto značenje za određenu grupu ljudi) mogu da variraju po značenju u zavisnosti od kulturološke sredine iz koje se tumače. Dakle pesnica sa izbačenim palcom u većini zemalja znači "ok". Ali ako isti gest posmatramo u Grčkoj onda on nosi vrlo neprijatnu poruku koja glasi "sedi na ovo". Moramo biti pažljivi u proceni signala u toku komunikacije.

Signale je potrebno posmatrati u kontekstu sa situacijom i u klasterima pažljivo procenjujući njihovo značenje.

Ovo na prvi pogled može da zvuči dosta komplikovano ali kroz izučavanje i praktičnu primenu detektovanje neverbalnih signala nastoji da bude dosta lako pa čak i da se odvija automatski bez svesnog obraćanja pažnje. Posle nekog vremena budete u stanju da iz samo nekoliko minuta razgovora zaključite mnogo stvari o osobi poput njenog emotivnog stanja, otvorenosti, potrebi za dominacijom i još mnogo toga. Dakle vrlo je jednostavno, koliko se vežba i obogaćuje znanje toliko je jasnija neverbalna poruka.

25 January 2014

Aleksandar Vučić - Iskren i lažan osmeh

 Za početak moram da kažem da je sliku nasmejanog Aleksandra Vučića izuzetno teško naći na internetu. Ipak, mislim da i ova nekolicina pronađenih fotografija odlično može da posluži u prepoznavanje različitih vrsta osmeha. Bitno je napomenuti da termin -"lažan" osmeh- podrazumeva facijalni izraz osmehivanja koji nije proizveden spontano usled osećanja sreće ili zadovoljstva već je nastao svesnom manipulacijom facijalnih mišića u cilju obmane sagovornika. Nije tajna da političari koriste različite alate manipulacije kako bi ubedili javnost da su baš njihove ideje pravi izbor ali bismo trebali bar ponekad da ih posmatramo pod mikroskopom kako bismo bili svesni njihovih stvarnih ciljeva. Ipak... Nemojte ih puno gledati pod mikroskopom, zaboleće vas glava od nerviranja.

Analiza 2:

1. Lice

Na početnoj slici se jasno vidi skup signala koji pokazuju sreću i zadovoljstvo. Izraz lica obuhvata gotovo sve grupe facijalnih mišića koje koriste u iskrenom osmehivanju. Kodiranje mišićnih jedninica je označeno samo sa jedne strane zbog jednostavnosti, dakle označene aktivnosti se javljaju podjednako na obe strane lica. Kodiranje facijalnih izraza kao i njihova interpretacija rađena je po istraživanjima P. Ekmana (FACS).


1.1/1.2 Iskren i neiskren osmeh


Na slikama desno vidimo dve različite vrste osmeha. neiskren osmeh (levo) i iskren osmeh (desno). Ovde su razlike jasno izražene kako bismo jasnije mogli da ih prepoznamo, dakle u svakodnevnoj praksi su mnogo ćešće suptilnije razlike od ovih.
Odmah možemo primetiti da se u iskrenom osmehu aktivira mnogo više akcionih jedinica (Action Units) koje su međusobno sinhronizovane. Sinhronizacija mišića na slici desno i razlika u intenzitetu na slici levo (aktivirane su samo dve grupe mišića AU12 i AU24 koja nije označena a koja horizontalno skuplja usne) obrazi. oči i čelo nisu uopšte aktivni. Na iskrenom osmehu možemo primetiti AU1, AU2 koji blago podižu obrve kao i AU6 koji podiže obraze. Osmeh na slici levo je još poznat pod nazivom "osmeh stisnutih usana" (Alan Pease, Definitive book of body language). Ovo često koristimo kada se osmehujemo iz pristojnosti a kada nam se sagovornih ne dopada. Facijalna ekspresija sreće jačeg intenziteta dovodi smanjenja razdaljine između gornje usne i nosa usled zatezanja mišiča obraza i mišića koji povlače usne. Ovde se javlja i blagi pad donje vilice. Celokupni izraz lica na slici desno se može porediti sa izrazom lica razdraganog deteta koje je upravo dobilo veliku igračku. Iskren osmeh je više simetričan nego neiskren.
Bitno je napomenuti da je ovo samo mali skup razlika između iskrenog i neiskrenog osmha. Takođe nikako ne bismo trebali izdvajati pojedninačne signale pa tako na primer reći: "Aha! Nije podigao obrvu kada se osmehuo! Sigurno laže!" Ovo bi dakle bilo pogršno. Moramo konstanto nastojati da detektujemo i povežemo što više signala kako bi naš zaključak koji donesemo bio zasnovan na što više informacija.

1.3/1.4 Osmeh-gađenje i osmeh-tuga

Na slici levo vidimo pokušaj maskiranja gađenja sa blagim osmehom. Ovde je reč o iskenom osećanju gađenja i blagom maskiranju osmehom. Dakle nije reč o mešavini iskrenog osećaja sreće i gađenja (što je u praksi dosta retko) već o neiskrenom osmehu budući da nijedna aktivirana grupa mišića ne spada u one koje pokreću isken osmeh. Kada je reč o slici desno jasno je vidljivo prisustvo tuge po grupama mišića na čelu dok je samo AU12 prisutna na donjem delu lica. Položaj glave je pognut a pogled oboren tako da ovde možemo reći da je izvestan osećaj tuge ali ne postoji dovoljno znakova koji nam govore da li je reč o iskrenom mix-u tuge i sreće ili se osmeh koristi kao maska tuge. Interpretacija facijalnih izraza zahteva kombinaciju velikog broja signala. Dakle nije samo u pitanju lice već povezanost signala lica sa govorom, položajem tela, gestikulacijom i okolinom uopšte.

2. Položaj ruku i tela

Može se primetiti da nisu samo međusobno sinhronizovani mišići lica kad je u pitanju iskreno osećanje već su i signali koje emituje lice u skladu sa onima koje emituje čitavo telo. Dakle vidimo otvoren položaj tela, stabilan uz raširene ruke i stisnute pesnice. Joe Navarro prepoznaje da gestovi sreće i zadovoljstva često "prkose gravitaciji" poskakivanje, podizanje ruku, uzdignuta glava, itd. dakle osoba simbolično pokazuje da je puna energije. Takođe kod iskenih gestova nije česta svesna kontrola i limitiranje pokreta. Kada se osoba iskreno raduje ona će mnogo lagodnije da koristi prostor oko sebe a njeni pokreti će biti međusobno usklađeni, poput igre uz muziku. Kada svesno želimo da predstavimo nekome da smo srećni (ali to zaista ne osećamo) gestovi će se odvijati jedan po jedan i u određenim granicama. U ovim slučajevima obično kažemo da imamo intuitivni osećaj da nešto ne štima sa tom osobom.
Ovakva analiza može zaista da okupira na desetine stranica ali moramo negde staviti i tačku, ne možemo sve staviti kod Vučića. :)

Dakle, da sumiramo, kad je u pitanju Vučić, drugi političari ili uopšte osobe u našem privatnom životu, korisno bi bilo da obratimo pažnju kad je u pitanju prava sreća i zadovoljstvo a kada je osmeh samo maska. Nije potrebno analizirati svaki mali pokret svakog narednog sagovornika ali bi bilo dobro za početak da ako nam nešto dodirne "ovde ko da nešto ne štima" zvonce ne ignorišemo taj signal nego da malo detaljnije ispitamo informacije koje pristižu.

22 January 2014

Vuk Jeremić i Ilham Alijev - Signali dominacije i potčinjenosti



























Susret Vuka Jeremića i Ilhama Alijeva gotovo savršeno prikazuje dva klastera signala koji nam otkrivaju da li se osoba oseća potčinjeno ili dominantno u odnosu na sagovornika. Signali su podeljeni i u podskupove kao što je to naznačeno na slici.
Zaključci do koji se dolazi u analizi poput ove ne predstavljaju nikakve apsolutne odgovore već nastoje da interpretiraju neverbalne poruke ciljanih osoba povezujući što više znanja iz stručne literature čime se smanjuje verovatnoća greške u detekciji. Dakle uvek postoji verovatnoća da iza Alijeva stoji nekolicina razigrane dece koja se upravo spremaju da prekinu sastanak Jeremića i Alijeva rafalom vodenih balona. U tom slučaju je Jeremićev nesiguran položaj tela zaista odgovarajuć kao i opušteno držanje Alijeva (pošto nije svestan šta se sprema) :)

Analiza 1:

1. Lice
Jeremić: Napregnuti mišići lica - akcione jedinice AU23 oko usta i AU4 iznad očiju kao i blaga napetost u mišićima celog lica (P. Ekman, FACS) Pojačan dotok krvi u lice i u šake usled aktiviranja simpatičkog nervnog sistema koji priprema osobu na akciju (William Flesiher, Metode ispitivanja). Lice odaje poruku uznemirenosti i neprijatnosti.
Alijev: Opušten izraz lica govori da je organizam u homeostazi iliti da je sve u njegovoj okolini pod kontrolom.

2. Položaj tela
Jeremić: Nesigurne osobe nastoje da zauzmu manje prostora kako bi skretale manje pažnje na sebe. Takođe na ovaj način saopštavaju drugima da ne predstavljaju pretnju. Ovo se najjasnije može prepoznati po spuštenom položaju ramena i daleko manjoj površini koju zauzima Jeremić u odnosu na Alijeva.
Alijev: Opušteno držanje, zauzima veliku površinu koja jasno signalizira dominantnost u odnosu na sagovornika. Sako je takođe otkopčan za razliku od Jeremića što može da se posmatra u kontekstu sa situacijom.

3. Položaj ruku
Jeremić: Ruke pritiskaju pritiskaju noge. U ovom položaju je često blago trjanje nogu koja služi kao neka vrsta "samouljuljkavanja" ili "samopodrške" (J. Navarro, Pacifiers) što signalizira nesigurnost.
Alijev: Nema bitnijih signala u rukama osim što omogućuju zauzimanje još većeg prostora.

4. Noge
Povučene, stisnute noge. Muškarci, kada su u dominantnoj ulozi, nastoje da simbolično skreću pažnju na deo međunožja (držeći palčeve zadenute za kaiš ili kao Alijev širenjem nogu) (A. Pease, "crotch display") kad je slučaj o potčinjenoj ulozi onda osoba nastoji da uradi suprotno. Kod Alijeva vidimo staložen, siguran, raširen stav koji takođe govori da se osoba oseća lagodno. Signali koje šalje Alijev međusobno su kongruentni i šalju jasnu poruku staložene osobe.

Prepoznajući ove znakove možemo da delujemo u skladu sa realnom situacijom. Dakle, ako prepoznamo nervozu i povlačenje kod sagovornika možemo se upustiti u neformalnu priču kako bi se osćao lagodnije ili pak možemo delovati još agresivnije kako bi dobili diskusiju u kojoj smo se našli. Takođe ako primetimo da sagovornih želi nama da dominira potrebno je da ogovorimo sa signalima dominacije kako bismo vratili ravnopravnost.