Primeri frontalnih barijera

Vraćajući se kući nakon završenog intervjua na jednoj televiziji prolazio sam kroz baštu jednog većeg kafića kada sam primetio da me je u samo par sekundi nekoliko gostiju u tišini pogledalo. Izbegavao sam poglede osećajući iznenadnu nesigurnost koja je sa svakim novim posmatračem bivala sve veća. Nesvesno sam izvadio telefon i prevrćući ga u rukama ispred sebe ubrzano prošao do kraja bašte.

"Svašta!" pomislih gledajući u telefon koji sam i dalje držao sa obe ruke. "Držao sam prezentacije, govorio pred kamerama... Čak sam i šetao modnom pistom pred stotinama ljudi i ovo malo pre da me tako izbaci iz ravnoteže?!" besno sam govorio u sebi, sabirajući čitav niz pokreta koje sam napravio prethodnih 10 "strašnih" sekundi a koji su signalizirali nesigurnost i strah.

Pogledao sam nazad u baštu. To je bilo tiho popodne, a gosti su nemajući bolje zabave posmatrali skoro svakog od prolaznika koji bi ponekad prošao. Ubrzani, isprekidani pokreti, preskakanje pogleda, lupkanje po tašni i nakon svega toga telefon u obe ruke. "Huh, baš sam se snašao..." :D

Kada se osećamo nesigurno ili uplašeno vrlo često ćemo nesvesno težiti da postavimo ruke ispred stomaka ili grudi. Postavljanjem ruku ispred ranjivih delova tela ostvarujemo osećaj zaštićenosti i sigurnosti.

Ono što čini ovaj gest zanimljivim je da se razlikuje od osobe do osobe. Neko će nameštati narukvicu, popravljati manžetnu, premeštati torbicu, držati mobilni ili novčanik i sl.

Istina je da, pošto ne možemo stalno svesno pratiti naše reakcije i biti unapred spremni na sve moguće situacije, uvek će postojati šansa da nas neki događaj zatekne nespremnim ili da na momenat skrenemo pažnju sa toga što osećamo. Dakle, vrlo je verovatno da će neki od ovih signala videti svetlost dana.

"Da li sad to znači da je svako ko uzme mobilni uplašen?" Ne!

Gest mora da se odvija u skladu sa situacijom - kamerman iskače iz žbuna nakon čega se osoba rukom hvata za manžetnu na rukavu. Gest skoro nikada ne ispunjava svoju originalnu namenu - nameštamo stvari koje su nameštene, uzimamo telefon koji nam trenutno nije potreban itd.

Na dole navedenom primeru (pogledati i video priložen na kraju teksta) vidimo reakciju advokata Zorana Ateljevića nakon što nailazi na grupu novinara ispred ulaza u zgradu. Iako u nekoliko snimljenih intervjua Ateljević nastupa opušteno, uvežbano i kontrolisano, on pred susret sa novinarima pokazuje signal frontalne barijere koji zadržava sve dok ne uđe u objekat.

Vidimo prvo opušten samouveren hod, zatim podizanje jedne ruke i najzad držanje telefona sa obe ruke koje traje sve do ulaska na vrata.

Posmatrajte svoju reakciju u sličnim situacijama. Da li prepoznajete gest koji najčešće koristite? Da li vam telefon magično skoči u ruke ili možda imate sat čiji kajiš baš tada treba namestiti? Takođe posmatrajte i ljude oko sebe. Koje situacije ih čine nesigurnim? Koji gestovi su karakteristični za njih i kada? 

Ove informacije vam u budućnosti sigurno mogu koristiti.