Moćni "zvonik"

Zvonik se formira laganim spajanjem vrhova prstiju obe ruke pri čemu se dobija oblik sličan malom krovu. Najčešće se javlja u visini grudi u jasno prepoznatljivom obliku. Važnost signala govora tela ne leži samo u prepoznavanju onoga što osoba zaista misli ili oseća. Ako bismo zauzeli položaj koji je karakterističan za osobu koja je tužna: skupljen i povijen položaj tela, ruke u "samozagrljaju", duboki i retki udisaji, facijalni izraz tuge, pognita glava itd. počećemo i sami da osećamo tugu. Dakle neverbalni signali ne samo da mogu da odaju ono što osećamo već mogu i da izmene naše trenutno stanje (Peter M. Vishton).

Položaj zvonika poručuje sigurnost i superiornost. Osoba saopštava da je sigurna u ono što govori i da drži pod kontrolom situaciju u kojoj se nalazi. Pošto signalizira kontrolu nad situacijom i sigurnost, zvonik se nalazi na vidnom mestu i u punom obliku (Alan Pease). Gest se trijumfalno predstavlja pred sagovornika kako bi se otvoreno predstavila neka od gore navedenih poruka Naravno ovaj gest ne signalizira samo jednu, uvek istu poruku. 

Važno je shvatiti suštinu svake neverbalne poruke kao i promenu njenog značenja u interakciji sa drugim signalima. Veoma su česti pokušaji vezivanja nekog neverbalnog signala za neku reč ili neki skup reči što gotovo uvek proizvede nepoklapanja i greške u razumevanju signala. U ovim i sličnim analizama želim da što više približim prirodu svakog signala ili klastera signala kako bismo razumeli celokupnu poruku.

Kada posmatramo političare u Srbiji možemo primetiti da je u proteklih par godina položaj zvonika sve više popularan. Ovo se događa u cilju poboljšanja prezentacije prilikom različitih medijskih nastupa. Naravno, pošto je usavršavanje neverbalnog dela prezentacije ličnosti dosta novo na našim prostorima, vrlo su česti "osnovni neverbalni paketi". "Osnovni paketi" podrazumevaju vežbanje govora bez dodirivanja lica, gestove otvorenosti, miran položaj tela, gledanje sagovornika u oči itd. Ovde takođe spada i zvonik koji ima multifunkcionalnu ulogu. Kada osoba praktikuje ovaj položaj u izlaganju njen sam nastup deluje uverljivije. Ne samo to, usled čestog ponavljanja ovog gesta i sama osoba počinje da se oseća sigurnije. Pored ova dva važna aspekta bitno je primetiti da, kada su ruke u zvoniku, manja je verovatnoća da će doći do cupkanja rukom, dodirivanja lica itd. Usled čestog praktikovanja ovog položaja on može da postane sastavni deo klastera gestova koje osoba koristi u toku izlaganja.

Značenje zvonika varira od mesta gde se nalazi i njegovog samog oblika. Tako na primer, osoba koja zvonik drži u visini pojasa pokazuje manju sigurnost od osobe koja isti gest pokazuje u visini grudi (Mr. Burns (slika desno) nikada ne drži svoj zvonik nisko). Takođe usled namernog praktikovanja ovog gesta, kako bi osoba pokazala da se oseća sigurno iako to nije slučaj, vrlo često može da dođe do različitih poruka. Na primer ako neko pokazuje zvonik a pri tome ima blagi izraz straha vrlo je verovatno da je reč o nesigurnosti jer je izraz straha u ovom slučaju pouzdaniji izvor informacija.

Kada osoba u toku izlaganja zauzme položaj zvonika potrebno je da obratimo pažnju da li taj gest zaista odgovara celokupnoj poruci koju ona emituje. Ovaj gest podrazumeva da osoba nema šta da krije i da jasno pokazuje da je sigurna u sebe tako da je bilo koji drugi skup signala koji govori drugačije zbog velikog kontrasta lako uočljiv. 

Trebali bismo da budemo svesni uticaja koje ostvaruju ovakve vrste signala kao i da malo pažljivije saslušamo malog Intuitivka u nama kada podigne jednu obrvu i kaže "Ne znam šta ti misliš, ali ja ovome ne bih olako verovao."