Edukativni program Psihologije laganja

29 January 2014

"Ako osoba dodiruje nos dok priča, da li to znači da ona laže?"

"Sad ti meni hoćeš da kažeš da, ako prekrstim ruke, to znači da se meni neko ne sviđa?"
Pa ne baš, vidite..
"E, a kad neko dodiruje nos to znači da laže, jel da?"
Pa samo dodirivanje no...
"A ako se osoba smeje a ne vide joj se zubi ona u stvari nije sreć..."
Huh, hajde da malo zastanemo i počnemo od početka.

Izučavanje neverbalne komunikacije je relativno nova oblast. Koristi znanja velikog broja različitih nauka poput psihologije, sociologije, biologije, medicine itd. Dakle radi se o kompleksnoj integraciji različitih znanja u cilju razumevanja određenog signala. Ipak, pošto nije moguće jasno odrediti i definisati sve moguće signale, izučavanje neverbalne komunikacije ostaje dosta neodređena oblast.
Usled velikog opsega znanja različitih nauka kod nekih autora često dolazi do pojednostavljivanja značenja određenih pokreta. Dodirivanje nosa je rezultat blagog svraba do kog dovodi aktivnost simpatičkog nervnog sistema i širenja krvnih sudova u oblasti nosa i obraza, ovo je često rezultat poremećaja homeostaze do kojeg često dolaz kada osoba laže. Ovako objašnjenje se vrlo često pojednostavi na "Aha, dodiruje nos dakle laže!" Ovakvo pojednostavljeno gledanje se ravna sa gledanjem u šolju. Temeljna analiza neverbalnih signala podrazumeva analizu velikog broja signala koje osoba šalje a čija se interpretacija često zasniva na poznatim znanjima različitih priznatih naučnih disciplina.

Dakle ako bi dodirivanje nosa značilo da neko laže onda bi Kijavko bio smatran za najvećeg lažova svih vremena.

Signale takođe moramo posmatrati u klasterima tj. moramo nastojati da prepoznamo što više signala kao i da ih dovodimo u međusobnu vezu i u vezu sa verbalnim delom poruke. Ako osoba govori da nas neće izneveriti a pri tome ima konstanti facijalni izraz prezira ili podsmevanja potrebno je detaljnije istražiti koje su njene prave namere. Dakle što je veći broj kongruentnih signala to je veća verovatnoća da će detekcija biti tačna.
Samo međusobno povezivanje signala nije dovoljno. Ako osoba pognuto stoji na stanici, sa čvrsto prekrštenim rukama i facijalnim izrazom neprijatnosti može biti da je ljuta i defanzivna a može biti da joj je samo izuzeeeetno hladno. Bitno je napomenuti da nijedan signal sam po sebi ne nosi jasno definisano značenje. Namrštene obrve mogu da budu rezultat fizičkog naprezanja, koncentrisanja na zadatak ili facijalnog izraza ljutnje.
Čak i amblemi (gestovi koji imaju isto značenje za određenu grupu ljudi) mogu da variraju po značenju u zavisnosti od kulturološke sredine iz koje se tumače. Dakle pesnica sa izbačenim palcom u većini zemalja znači "ok". Ali ako isti gest posmatramo u Grčkoj onda on nosi vrlo neprijatnu poruku koja glasi "sedi na ovo". Moramo biti pažljivi u proceni signala u toku komunikacije.

Signale je potrebno posmatrati u kontekstu sa situacijom i u klasterima pažljivo procenjujući njihovo značenje.

Ovo na prvi pogled može da zvuči dosta komplikovano ali kroz izučavanje i praktičnu primenu detektovanje neverbalnih signala nastoji da bude dosta lako pa čak i da se odvija automatski bez svesnog obraćanja pažnje. Posle nekog vremena budete u stanju da iz samo nekoliko minuta razgovora zaključite mnogo stvari o osobi poput njenog emotivnog stanja, otvorenosti, potrebi za dominacijom i još mnogo toga. Dakle vrlo je jednostavno, koliko se vežba i obogaćuje znanje toliko je jasnija neverbalna poruka.

No comments:

Post a Comment