Edukativni program Psihologije laganja

25 February 2014

Korak za pamćenje...


Korak za korakom... Lako, sigurno, odlučno... Svaki pokret slika umetničko delo koje sebično diriguje ritam postojeće okoline.
Will Elliott

Ona

Savršena sinhronizacija i usklađenost. Kada hoda, u njenim očima ne postoji ni tračak nesigurnosti. Svaki gest se odigrava savršeno, baš onako kako je bio zamišljen. Hod je poput igre uz muziku koja odgovara njenom karakteru. Gestikulacija je odmerena, pokreti su slobodni, jasni i otvoreni.
Elegantnu notu naglašava besprekorna usklađenost pokreta tela. Njeno prisustvo iz ruku spušta šoljice, započinje priče i izaziva uzdahe. Gospodari ličnim prostorom i nikada ne postavlja pitanja Da li sme? Šta će drugi misliti? Naravno da je ono što nosi najbolja moguća kombinacija i naravno da će njen hod ostati duboko u sećanju svake osobe koja je vidi.

On

Snažnim pokretima osvaja prostor. Za njega ne postoje granice niti neko zbog koga će izmeniti svoj korak. Uspravno telo odaje utisak dominantnosti i samokontrole. Njegovo telo ne poznaje znakove nervoze i nelagodnosti. Svaki pokret je napravljen jer on to želi. On utiče na sve ali na njega niko. Njegov pogled retko prate promene izraza lica i jasno pokazuje da se oseća opušteno u svakoj situaciji delujući spontano i prikladno. Ne žuri sa odlukama i namerno ostavlja u neizvesnosti ceo auditorijum tih nekoliko dugih sekundi pre nego što nastavi govor. Siguran je da sve oči gledaju u njega kao i da mnoga srca, misli i kolena bivaju uzdrmana sa samom njegovom pojavom. 

22 February 2014

Lazar Krstić - Šetnja uz novinare

Način na koji se drže za ruke, ramena, hod, pokreti... Momak i devojka kroz samo nekoliko koraka mogu da nam kažu mnogo toga o njihovoj vezi, naročito ako njihovu mirnu šetnju prati rafal bliceva novinarskih fotoaparata. 
Na slici ispod vidimo Lazara Krstića i Marinu Marinković u momentu kada su se susreli sa novinarima. Kako ne bismo dužili priču, odmah ćemo govoriti o nekoliko neverbalnih signala:

1) Ruke - Kada se parovi drže za ruke isto pravilo važi kao i kod rukovanja pri pozdravljanju - osoba, čiji je dlan okrenut na dole, postavlja se kao dominantnija u odnosu na drugu osobu čiji je dlan okrenut na gore. Takođe vidimo da Lazar drži Marininu ruku dok je pri tom njen dlan opušten. Pod ovim okolnostima ovo naglašava prethodnu poruku koju položaj dlanova šalje.

2) Položaj tela
- Lazar se nalazi nešto iza, blago nagnut ka Marini čije je držanje pravo i sigurno. Osobe čiji je dlan okrenut na gore često prilagođavaju položaj tela drugoj osobi. Dominantniji u vezi često imaju slobodnije i istaknutije pokrete (siguran korak, uspravno držanje, slobodno zauzimanje prostora).

3) Različiti ukusi - "O ukusima se ne vredi raspravljati." Ali dosta možemo zaključiti iz njihovih razlika. Ne bih da ulazim u raspravu o modnim trendovima već samo da naznačim neke bitne crte. Lazar naglašava lake platnene patike ne naglašene, mirne boje dok Marina na to odgovara sa čvrstim materijalom - kožne cipele i nešto sigurnijim i slobodnijim stilom po pitanju boja i šara. Ovo ne predstavlja poruku koja može da se posmatra odvojeno već isključivo u kontekstu sa ostalim signalima.

Pored pomenutih signala postoje i još neki koje nismo analizirali zbog slabe vidljivosti ili nedovoljne količine podataka (pojačan dotok krvi u ruke i bledilo lica, pojedinačno držanje, hod, izrazi lica itd). Ipak, analizirani signali dosta jasno opisuju poruke koje se emituju sa svakim našim korakom.

Potrebno je uzeti u obzir da ovo nisu konačni zaključci (pogotovo kada je u pitanju analiza fotografije) Svesni smo da nije lako svakodnevno se suočavati sa medijima. 

Dakle, ovo ne znači da devojka igra uvek dominantniju ulogu. Ovo je analiza prikazanih signala. Tek ako bismo par posmatrali u realnom vemenu mogli bismo da iz analiziranja više različitih situacija ustanovimo neke od poruka koje se ponavljaju. Na ovaj način bismo mogli dalje da izvedemo zaključke o opštem ponašanju dve osobe u međusobnoj interakciji.


20 February 2014

Analiza - "Utisak nedelje" - Voditelj: Olja Bećković - Gosti: Saša Radulović, Milan Ćulibrk i Nebojša Stefanović


Reč je o još jednoj analizi neverbalnih signala kojima je bila prošarana emisija "Utisak nedelje".

Prvo ćemo pogledati skup signala neslaganja i blage frustracije čiji je dirigent ovog puta bio Saša Radulović. Prilikom uvoda u emisiju, Olja pozdravlja ministra Radulovića i pita ga zašto je svo ovo vreme do sada učestvovao u "marketinškom triku" Vučića (koristeći naziv "marketinški trik" koji je Saša ranije spomenuo). 






Slika 1 - "Ljubazan" osmeh

Na prvoj slici vidimo izraz "ljubaznog" osmeha koji se javlja na samom početku Oljinog predstavljanja. Ovaj tip osmeha je deo svakodnevne interakcije pomoću kojeg saopštavamo drugoj osobi da smo je uočili i da smo dobronamerno i prijateljski nastrojeni. Osmeh je neujednačen, kratko se zadržava i nestaje kada Saša čuje glavni deo pitanja.

Slika 2 - Pomeranje ruke

Ruka se pomera preko grudi u cilju dodirivanja predela ispod levog uveta. Ovo se odigrava uz podizanje obrva (AU1+2). Duže podizanje obrva bez aktivnosti ostalih facijalnih mišića u kombinaciji sa dodirivanjem uveta predstavlja izdvojen, naglašen facijalni signal koji u ovom slučaju znači da osoba ne sumnja ili ne veruje u ono što čuje. Ruka dodiruje uvo na suprotnoj strani što takođe postavlja "barijeru" između sagovornika i osobe. Prekrivanjem očiju ili ušuju osoba eliminiše stimuluse sredine koji joj smetaju (bilo da je reč o strašnom filmu, osobi koja govori nešto ružno ili o osobi za koju mislimo da nas laže). Ove pokrete koristimo od rođenja ali u odraslom periodu, ovakav gest prelazi u suptilnije pokrete pa tako dolazi do blagog dodira uveta ili predela ispod oka, pošto situacija ne dozvoljava potpuno pokrivanje očiju ili ušiju.
Bitno je napomenuti da gore napomenuta veza (neslaganje-dodirivanje uveta) proizilazi iz istraživanja velikog broja razgovora gde je u praksi ustanovljeno da se broj dodira predela ispod uveta i oka povećava ako osoba oseća nelagodnost ili neku drugu sličnu emociju.

Slika 3 - Pojačano treptanje i zatvaranje očiju

Reč je o nastavku dešavanja sa slike 2. Ovo pojačava značenje neslaganja (signal: naglašene podignute obrve, zatvorene oči) Dakle sledi pojačan broj treptanja i na kraju kraće zadržavanje zatvorenih očiju. Saša vidi i čuje Olju tako da je verovatno da blogiranje signala stavlja fokus na blokiranje slike i zvuka. Reč je o blažim vidovima blokade. Svi pomenuti signali su se desili u svega nekoliko sekundi.


U nastavku razgovora Saša otvoreno govori da se ne slaže sa onim što je Olja navela u pitanju i izlaže dalje svoje argumente.

- - - - -

Sada posmatramo Stefanovića u prvom delu emisije. Postavljen je i video snimak kako bismo lakše mogli da posmatramo signale. Nebojša počinje staloženim tonom i mirnim stavom dok odgovara na pitanje "Da li će biti reformi?" ali to se do kraja bitno menja...


VELIKO FINALE# Počećemo od kraja :) jer su tu najupečatljiviji signali - nosioci cele analize. Nakon rečenice „...da Srbija može mnogo brže napred nego što je išla do sad.“ Nebojša pojačava treptanje, stiska usne jednu uz drugu nakon čega sledi brzo pomeranje glave levo-desno (odmahivanje). Zamolio bih vas da pogledate kraj priloženog videa kako biste se uverili. Stisnute usne – u ovom kontekstu signaliziraju visok stepen stresa ili anksioznosti. Pojačano treptanje – poremećaj homeostaze organizma. Odmahivanje glavom – signal „ne“ (takođe postoji manja verovatnoća da je došlo do aktivacije mišića na zadnjem delu vrata koji, prilikom jačeg stresa ili straha, mogu da izazovu podrhtavanje glave).


(Literatura koja potvrđuje značenja signala kao i njihova objašnjenja nije navedena zbog preglednijeg čitanja analize kao i zbog same dužine posta. Rado ću odgovoriti na sva pitnja koja vas interesuju, pišite mi u inbox Mirkoskopa!)

Prvi znaci# promene ponašanja se javljaju kada počinje da koristi ruke prilikom izlaganja. Možete primetiti da što je veća gestikulacija rukama - Nebojša "teže" govori (zastajkuje a kasnije i greši). Pri prvom pomeranju ruku vidimo blago zastajkivanje u govoru - zatim ruke miruju i dolazi do blagog dodira između dva prsta suprotne ruke (nije sigurno da li se radi o umirujućem mikro gestu samopodrške jer je vidljivost loša) Ovde se prepoznaje konstantno prebacivanje pažnje između kontrolisanja pokreta ruku i onoga što će biti rečeno i kako će biti rečeno. Takođe se može primetiti da iako se pomeraju, šake deluju kao da su drvene. Dakle pokreti šake i prstiju nisu sinhoronizovani sa pokretima cele ruke (ovo je još jedan od znakova svesne kontrole). Kada osoba otvoreno govori (što možemo prepoznati nekoliko minuta kasnije u izlaganju Milana Ćulibrka) verbalni i neverbalni deo paralelno teku tako da pokreti u skladu prate verbalni kanal kao i tonalitet.


- - - - -

Analizirali smo samo neke od klastera koji su se pojavili u toku emisije. 

Još jednom bih hteo da napomenem da ovakvi znaci ukazuju na promenu u organizmu i ne predstavljaju sami po sebi signale laži ili obmane. Dakle, kada ih prepoznamo ne bismo trebali da brzopleto donosimo zaključke već da dalje istražimo temu koja ih je izazvala. U narednim analizama ćemo videti još po nešto o signalima koje je razgovor o reformama izazvao.


15 February 2014

Položaj tela - Kako da prepoznamo da li je osoba zaista srećna?



Ako posmatramo Novaka Đokovića u toku neizvesnih završnica meča možemo jasno prepoznati njegovo trenutno emocionalno stanje. Što je bliži pobedi, njegov govor tela postaje sve ekspresivniji gde na kraju, nakon pobedničkog udarca, dolazi do pravog "isijavanja" zadovoljstva.

Na tri slike gore možemo videti maksimalno izražene signale radosti i sreće. U ovakvoj ekspresiji radosti osoba simbolično pokazuje priliv velike količine pozitivne energije koristeći pokrete koji simbolišu snagu ili "prkose" gravitaciji (podignuta glava, ruke, stisnute pesnice, izražena aktivnost mišića lica itd.) Telo slobodno zauzima veliku površinu u "otvorenom" stavu.

Pokreti su takođe ujednačeni i sinhronizovani, dakle dolazi do jednakog "isijavanja" putem svih dostupnih signala istovremeno. Novak pokazuje facijalni izraz, gestove i položaj tela koji su međusobno istog intenziteta, a koji saopštavaju istu poruku.

Na slici ispod vidimo Borisa Tadića sa nešto drugačijim gestovima. Dakle facijalni izraz podrazumeva ono što se naziva "jadan" osmeh (eng. miserable smile, P. Ekman). Kako ne bismo ulazili u kodiranje facijalnih izraza pošto je reč o položaju tela i gestikulaciji, posmatraćemo ruke i položaj glave. 

Ruke same po sebi signaliziraju zadovoljstvo ali kada ih posmatramo uz pognutu glavu i spuštena ramena, intenzitet kao i značenje signala koje šalju ruke se u mnogome razlikuju od onih koje šalje telo i lice. Ako posmatramo samo lice i telo (a izostavimo ruke) dobijamo sasvim drugačiju sliku.

Kako bismo uspešno tumačili govor tela moramo obratiti pažnju na sledećih 5 pitanja:

1) Da li je intenzitet između gestova približan?

2) Da li se signali javljaju istovremeno?

3) Da li su signali deo istog klastera?
(npr. facijalni izraz sreće nije deo klastera tuge)

4) Da li smo uzeli u obzir situaciju?
(osoba može da pokazuje znale potištenosti a da joj je ustvari samo zima)

5) Da li smo uzeli u obzir jedinstvene karakteristike osobe?
(npr. na slici Boris Tadić ne može da stisne desnu pesnicu zbog povrede ruke)

Naravno, ne želim da kažem da Tadić nakon govora treba da lomi reket i cepa dres od sreće. Ovi primeri su izabrani kako bi se jasno prepoznale razlike između neverbalnih signala. Nakon nekog vremena provedenog u posmatranju neverbalnih signala, svaka osoba razvija jedinstvene i precizne metode detekcije, potrebno je samo malo vežbe i još malo strpljenja. :) 

10 February 2014

Kako psi privlače našu pažnju?


Šta je mislio kad je podigao obrvu, šta znači ako napravi korak nazad u toku razgovora... Sve samo ozbiljne teme, odela, kravate, pregovori i "poker" izrazi lica. Danas ćemo se malo odmoriti od politike i okrenuti se nečem lepšem, pufnastijem, veselijem... jaaao vidi kako je samo slada... Ahm, ahm. Dakle pogledaćemo pomoću kojih metoda ove male, vesele loptice privlače i zadržavaju našu pažnju. Zbog čega su nam stalno interesantni i zašto često kažemo "Vidi kako me gleda, kao da sve razume."

Dok sam danas ručao, Maza, naš ljubimac, me je netremice posmatrala kroz staklena vrata od terase. Prošlo je punih 15 minuta a ona je i dalje nepomično stojala i pogledom pratila svaki moj zalogaj. Ovo ne bi bilo tako napeta situacija da taj pogled nije postajao sve tužniji i tužniji. Glava joj je bila pognuta a obrve su se sve više krivile. Imao sam utisak da će joj svake sekunde pljusnuti suze kao kiša. Verujem da veliki broj čitalaca sada već ustaje i viče: "Pa što ne daš jadnom psu da jede zli čoveče?!" Nije reč o nedostatku ljubavi (jer je svi maze po ceo dan) niti o izgladnelosti (jer je imala dva obroka pre ručka). Radi se o vrlo efektivnim tehnikama kojim se ne koristi samo Maza već veliki broj kućnih ljubimaca.


"Tužni" pogled

Poznato je da ako posmatramo slike različitih izraza lica (koji pokazuju osećanja sreće, straha, tuge, iznenađenja, ljutnje, gađenja ili prezira) jedino izraz tuge emotivno poguđuje posmatrača i navodi ga da saoseća sa osobom sa slike. Dakle "tužan" pogled daje rezultat a karakteristike ovog izraza se lako mogu prepoznati i na psima, koji vrlo često koriste mišiće koji podižu "obrve" u "tužan" izraz. Neke rase pasa imaju čak i izražene šare iznad očiju tako da "tužan" izraz čine još upadljivijim. Psi su dosta pametne životinje tako da im ne treba puno da između lajanja, režanja, skakanja i tužnog pogleda odaberu opciju koja im donosi najbolje.

Psi takođe imaju krupne zenice (beonjača se skoro i ne vidi). Kod ljudi prilikom osećaja tuge često dolazi do širenja zenica. Širenje zenica je takođe prisutno kada nam se nešto sviđa, pa nam tako osobe sa raširenim zenicama više privlače pažnju od onih sa skupljenim (pošto je ovo znak da se i mi njima dopadamo). Zbog crnog dela oka, psi odaju utisak da su uvek srečni kada nas vide ali i da su izuzetno tužni u koliko su obrve povijene na gore.

Naravno kako se ne bi sve svelo na to da samo tugom mogu da pridobiju našu pažnju, psi takođe prilikom zatezanja mišića oko usta i otvaranja vilice mogu da formiraju izraz razdraganog ali i iskrenog osmeha (skupljanje mišića oko očiju i zatezanje "usana"). Kombinujte ovo sa velikim zenicama, podignutim ušima i neprekidnim skakutanjem i dobićete veselu lopticu koju morate pomaziti kad tad.


Naravno uvek postoji najnovija, unapređena vezija kad su u pitanju različite taktike ili metode ostvarivanja cilja. Tako imamo rasu (Maltezer, prva slika na početku) koja je odlučila da zaboravi na facijalnu ekspresiju i govor tela i da jednostavno pusti dugačku dlaku, skakuće unaokolo i pobere sve simpatije. Ovde nema naročitog objašnjenja, njih jednostavno morate da pomazite ili da se bar osmehnete kada ih vidite.
Oni več uveliko osvajaju domove širom sveta a mi nemamo nikakvu ideju kako bismo se odbranili od svog tog potencijalnog umiljavanja, skakutanja i češkanja. Aaapff, izgleda da ćemo morati da se prepustimo pufnastim napadačima i da se igramo sa njima u nadi da će im jednom sve ovo bar malo dosaditi. :)



07 February 2014

Izraz prezira i podsmevanja - Zašto bismo trebali da ga se pazimo

Crvenkapa: Bako, bako... Zašto su ti tako velike oči?
Vuk: Da te bolje vidim draga.
Crvenkapa: Bako, bako... A zašto su ti tako velike ruke?
Vuk: Da te bolje zagrlim draga.
Crvenkapa: Bako, bako... A zašto ti je tako veliki i nesimetričan osmeh...

Da je Crvenkapa malo bolje tumačila neverbalne signale, priča bi bila mnoogo kraća i imala bi malo manje dinamičan kraj. Kada opis celog razgovora vuka i Crvenkape išao malo više u detalje sigurno bismo saznali da je vuk vrlo često pokazivao facijalni izraz prezira/podsmevanja. Dakle, možda veliki zubi, kandže i krzno mogu da prođu neprimećeni ali bi gore pomenut izraz lica zaista morao da nam privuče pažnju. :)

Prezir je osećanje koje subjekat oseća prema nekome koga procenjuje nedovoljno vrednim ljudskim bićem. (Zoran Milivojević, Psihoterapija i razumevanje emocija)

Prezir i podsmevanje možemo osetiti isključivo prema osobi ili grupi ljudi a nikada prema predmetima ili životinjama jer se ova emocija odnosi na sam tonalitet bića, navodi Milivojević. Možemo da osećamo prezir prema nekoj osobini, delu ili prema kompletnoj osobi.

Potrebno napomenuti da ovo spada u osnovne emocije (Ekman, Emotions revealed) dakle ovo je deo svih nas i ne smatra se nužno lošim osećanjem. Ako posmatramo slučaj Crvenkape, vrlo verovatno da je lovac osetio prezir prema vuku nakon što ga je nadjačao i oslobodio Crvenkapu i baku. Gottman otkriva da ova emocija vrlo često prija osobi koja je oseća. Na prethodnom postu smo već nešto rekli o samoj prirodi prezira i podsmevanja.



Izraz lica najčešće nastaje aktiviranjem zigomatičnih mišića (AU12) sa jedne strane lica (najčešće leve) dok iste grupe mišića na drugoj strani miruju. Oči se blago sužavaju i često dolazi do uzdizanja brade kako bi se stvorio osećaj da osobu gledamo sa visine. Samo zatezanje jedne strane usana podseća na osmehivanje. Tajna je u prepoznatljivoj nesimetričnosti kao i u opuštenom, neaktivnom pogledu koji se javlja uz ovaj izraz. Sa desne strane vidimo primer ovog izraza lica.



Izraz prezira se često javlja uz osećaj gađenja. Mišljenje koje imamo o osobi prema kojoj osetimo gađenje i mišljenje o osobi koju preziremo su je međusobno dosta slično tako da se nekada ove dve emocije simultano javljaju. Sa desne strane imamo na slici možemo videti mali mix emocija. Dakle vidimo naznake prezira a uz to i blagi izraz gađenja kao i ekspresiju ljutnje. Prezir ne mora uvek da nužno znači zatezanje usne, ovakvo osećanje može da se pokaže i u podizanju leve ili desne strane gornje usne. Uzgred nemam ništa protiv političara, njihove slike se stalno javljaju u analizi jer je njihove fotografije mnogo lakše naći u različitim situacijama. Pored toga, potrebno je da imamo što više informacija o ciljevima osoba koje se nalaze na tako visokim funkcijama.


ZAŠTO JE OVO VAŽNO?

Prilazi nam osoba sa izuzetno unosnom biznis idejom, potrebno je samo da uložimo pare i nebo je naša granica. Zarada je sigurna. Ipak kad god ponovimo "Znači samo vam dam pare i za tri meseca udvostručim uloženu sumu?" osoba odgovara "Naravno" uz blag ili mikro izraz prezira, blago spuštajući glavu u pogled "predatora" onda je zaista potrebno da nešto detaljnije razmislimo o našim daljim ulaganjima. Ako osobe na visokim državnim funkcijama naprave ovaj izraz dok govore o budučnosti zemlje koju vode, potrebno je detaljnije razmotriti njihove planove. 

Naravno, ne želim da kažem da je potrebno sumnjati u svakoga ko napravi ovakav izraz lica. Ministar, premijer ili predsednik mogu sa pravom da osete ovu emociju prema nekome ko postupa loše i ugrožava blagostanje države. Ponovo podvlačim da je sve potrebno posmatrati u kontekstu u kom se javlja. Dakle prezir se može osetiti prema lopovu koji je upravo uhvaćen u pokušaju pljačke ali i prema nedužnoj osobi. Na nama je da prepoznamo ovaj izraz lica i uklopimo ga u kompletnu poruku koju nam druga osoba šalje.

04 February 2014

Utisak nedelje, Bojan Pajtić i Nikola Selaković - Napadi, odbrane i mikro izrazi...

Nastup pred kamerama je zaista magična stvar. Ma koliko da smo uvežbani, kada dođe do emotivne pobuđenosti, i najbolji govornici odaju čitave nizove raznolikih signala. U emisiji "Utisak nedelje" koju vodi Olja Bećković imali smo prilike da vidimo veliki broj skrivenih poruka koje vrlo često prođu neopaženo. Oba gosta u emisiji su se držala dosta staloženo i pod kontrolom, ipak nekolicina signala upeva da se iskrade i da nam šapne po neku tajnu. U narednom delu ćemo posmatrati neke od detektovanih signala u toku emisije.


1. IZLAGANJE

Analizu ćemo započeti sa posmatranjem dva položaja koji su bila karakteristična za oba kandidata u toku emisije. Reč je o defanzivnom i otvorenom/ofanzivnom položaju.










Otvoren ili u nekim slučajevima ofanzivni položaj je podrazumevao primicanje ka sagovorniku, opušteno korišćenje "otvorenih" gestova rukama, sinhronizaciju svih signala međusobno kao i aktivno slušanje dok sagovornik odgovara. Otvoreni položaj u ovom slučaju možemo nazvati i ofanzivnim položajem jer se najčešće javljao kada bi osoba "napadala" drugog gosta sa pitanjima vezanim za aktivnosti njihove stranke. Otvoreni položaj je bio vrlo redak kada je osoba bila ispitivana oko aktivnosti u njenoj stranci (ovo važi za oba gosta). 
Defanzivni položaj je bio mnogo češći kada je sama osoba bila ispitana oko radnji njene stranke. Defanzivni položaj u ovom slučaju podrazumeva preklapanje pesnice jedne ruke otvorenim dlanom druge kao i udaljavanje od sagovornika. U preklapanju se javlja i milovanje jedne ruke drugom te je u nekim slučajevima reč o "samoutehi" (William Fleisher, pacifiers) ako se osoba oseća ugroženo. Usled pojačane nervoze često se povećava i broj mišićnih aktivnosti na licu kao i nervoznog cupkanja pristima. Pošto je Selaković najveći deo emisije proveo u "vrućoj stolici", on je i mnogo češće koristio ovaj položaj.
Ovo se dake sve mora posmatrati u kontekstu u kome se javlja. Znakovi nervoze i defanzivnosti u toku razgovora ne moraju nužno ukazivati na laganje već saopštavaju da razgovor utiče na smirenost osobe. 


2. IZRAZI LICA

Pošto se kamera fokusira na lica, pokreti tela gotovo da i nisu bili zabeleženi. Ipak, lice nam daje i više nego dovoljno neverbalnih poruka. Pogledaćemo neke od njih.

2.1. OSMEH

Suptilan izraz lica podrazumeva blago aktiviranje određenih grupa facijalnih mišića koji nagoveštavaju da je reč o određenoj emociji. (Paul Ekman, Emotions Revealed) Bitno je napomenuti da je vidljivost ovakve aktivnosti mišića mala i da je nekad teško prepoznati ovakve izraze.


Sa desne strane vidimo primere izraza blagog zadovoljstva pokazanog kroz osmeh (aktivnosti AU12) i opuštanje mišića oko očiju (slika A2) i blaga ozarenost (slika B2). Video zapis je nižeg kvaliteta tako da su ove promene nešto uočljivije ako se gleda sam snimak. A1 i B1 su početni, neutralni izrazi. Oba osmeha se javljaju pri pominjanju Tadićevog napuštanja Demokratske stranke. Osmeh A se javlja kada Bojan Pajtić govori o odlasku Borisa Tadića i o njegovom stavu prema tom događaju. Osmeh B se javlja kada Olja Bećković komentariše da se prepoznaje da na Nikolinom licu da je srećan zbog Tadićevog odlaska.



2.2. LJUTNJA/BES

Mikro izraz lica podrazumeva facijalni izraz koji traje svega deo sekunde. Vrlo je često prolazi neopažen, zbog svog kratkog trajanja, iako se radi o jasno izraženom izrazu određene emocije. Na slici C2 se vidi mikro izraz besa ili ljutnje. Pajtić pravi ovaj izraz lica kada njegovo izlaganje prekida Olja. Olja mu upada u reč i nakon kraćeg nadjačavanja glasova, Pajtić se povlači uz izraz blagog besa. Bes možemo prepoznati po aktivnosti regije obrva (AU4) u kombinaciji sa širenjem nozdrva i aktivnosti mišića regije oko usta (AU24+17+dodatne grupe mišića koje nisu jasno vidljive zbog lošeg kvaliteta snimka). Ovaj izraz se na Pajtićevom licu nalazi nešto kraće od jedne sekunde.


2.3. PREZIR/PODSMEVANJE

Kada govorimo o preziru ili podsmevanju mislimo na emociju koju P. Ekman prepoznaje kao "contempt". Ova emocija podrazumeva osećanje superiornosti u odnosu na sagovornika, podsmevanje ili posmatraje sagovornika kao nekoga ko je nevažan ili "smešan". Pajtić govori sledeće o stranci Selakovića: "...da su ljudi koji sada vode ovu drzavu vodili drugu politiku pre nekada mi bi u evropskoj uniji bili pre 15 godina a ne bi sada vodili pregovore..." na šta Selaković odgovara izrazom prezira/podsmevanja prikazanog na slici desno. Ovakav izraz lica lica podrazumeva jasno aktiviranje samo jedne strane mišića koji podižu usnu (AU12R), delimična zatvorenost očiju - nezainteresovanost, neimpresioniranost (AU42) i blago podignutu glavu na gore - simbolično posmatranje osobe sa visine.


Analizirajući izraze lica i ostale pomenute neverbalne signale nastojimo da skrenemo pažnju na skrivene kanale komunikacije koji se odvijaju paralelno sa verbalnim izlaganjem. Ako kažemo da izraz lica pokazuje prisustvo osećaja prezira ili podsmevanja onda dakle imamo samo informaciju šta osoba tada oseća. Tek ako bismo upitali (nakon što prepoznamo ovaj izraz lica): "Gospodine Selakoviću, šta vi mislite o ovome?" mogli bi da potvrdimo da se radi o pomenutoj emociji ali i da dalje istražimo šta je emociju izazvalo. Dakle osoba može da oseća emociju prema drugoj osobi, prema njenom postupku, prema njenom mišljenju itd. Ako bi Selaković na ovo odgovorio da se potpuno slaže sa izjavom Pajtića onda bismo mogli da zaključimo da se radi o neiskrenoj izjavi jer se verbalne i neverbalne poruke ne slažu.

Potrebno je dakle da signale tumačimo korak po korak, da koristimo proverena znanja i da ne žurimo sa zaključcima. Nešto sam više otišao u ozbiljnu stranu detekcije, gledaću da već u sledećoj analizi ubacim i koju šalu jer nam je iskren osmeh ipak daleko najdraži izraz lica. :)

02 February 2014

Moćni "zvonik"


Zvonik se formira laganim spajanjem vrhova prstiju obe ruke pri čemu se dobija oblik sličan malom krovu. Najčešće se javlja u visini grudi u jasno prepoznatljivom obliku. Važnost signala govora tela ne leži samo u prepoznavanju onoga što osoba zaista misli ili oseća. Ako bismo zauzeli položaj koji je karakterističan za osobu koja je tužna: skupljen i povijen položaj tela, ruke u "samozagrljaju", duboki i retki udisaji, facijalni izraz tuge, pognita glava itd. počećemo i sami da osećamo tugu. Dakle neverbalni signali ne samo da mogu da odaju ono što osećamo već mogu i da izmene naše trenutno stanje (Peter M. Vishton).

Položaj zvonika poručuje sigurnost i superiornost. Osoba saopštava da je sigurna u ono što govori i da drži pod kontrolom situaciju u kojoj se nalazi. Pošto signalizira kontrolu nad situacijom i sigurnost, zvonik se nalazi na vidnom mestu i u punom obliku (Alan Pease). Gest se trijumfalno predstavlja pred sagovornika kako bi se otvoreno predstavila neka od gore navedenih poruka Naravno ovaj gest ne signalizira samo jednu, uvek istu poruku. 

Važno je shvatiti suštinu svake neverbalne poruke kao i promenu njenog značenja u interakciji sa drugim signalima. Veoma su česti pokušaji vezivanja nekog neverbalnog signala za neku reč ili neki skup reči što gotovo uvek proizvede nepoklapanja i greške u razumevanju signala. U ovim i sličnim analizama želim da što više približim prirodu svakog signala ili klastera signala kako bismo razumeli celokupnu poruku.

Kada posmatramo političare u Srbiji možemo primetiti da je u proteklih par godina položaj zvonika sve više popularan. Ovo se događa u cilju poboljšanja prezentacije prilikom različitih medijskih nastupa. Naravno, pošto je usavršavanje neverbalnog dela prezentacije ličnosti dosta novo na našim prostorima, vrlo su česti "osnovni neverbalni paketi". "Osnovni paketi" podrazumevaju vežbanje govora bez dodirivanja lica, gestove otvorenosti, miran položaj tela, gledanje sagovornika u oči itd. Ovde takođe spada i zvonik koji ima multifunkcionalnu ulogu. Kada osoba praktikuje ovaj položaj u izlaganju njen sam nastup deluje uverljivije. Ne samo to, usled čestog ponavljanja ovog gesta i sama osoba počinje da se oseća sigurnije. Pored ova dva važna aspekta bitno je primetiti da, kada su ruke u zvoniku, manja je verovatnoća da će doći do cupkanja rukom, dodirivanja lica itd. Usled čestog praktikovanja ovog položaja on može da postane sastavni deo klastera gestova koje osoba koristi u toku izlaganja.

Značenje zvonika varira od mesta gde se nalazi i njegovog samog oblika. Tako na primer, osoba koja zvonik drži u visini pojasa pokazuje manju sigurnost od osobe koja isti gest pokazuje u visini grudi (Mr. Burns (slika desno) nikada ne drži svoj zvonik nisko). Takođe usled namernog praktikovanja ovog gesta, kako bi osoba pokazala da se oseća sigurno iako to nije slučaj, vrlo često može da dođe do različitih poruka. Na primer ako neko pokazuje zvonik a pri tome ima blagi izraz straha vrlo je verovatno da je reč o nesigurnosti jer je izraz straha u ovom slučaju pouzdaniji izvor informacija.

Kada osoba u toku izlaganja zauzme položaj zvonika potrebno je da obratimo pažnju da li taj gest zaista odgovara celokupnoj poruci koju ona emituje. Ovaj gest podrazumeva da osoba nema šta da krije i da jasno pokazuje da je sigurna u sebe tako da je bilo koji drugi skup signala koji govori drugačije zbog velikog kontrasta lako uočljiv. 
Trebali bismo da budemo svesni uticaja koje ostvaruju ovakve vrste signala kao i da malo pažljivije saslušamo malog Intuitivka u nama kada podigne jednu obrvu i kaže "Ne znam šta ti misliš, ali ja ovome ne bih olako verovao."