Edukativni program Psihologije laganja

31 August 2014

Primeri frontalnih barijera


Vraćajući se kući nakon završenog intervjua na jednoj televiziji prolazio sam kroz baštu jednog većeg kafića kada sam primetio da me je u samo par sekundi nekoliko gostiju u tišini pogledalo. Izbegavao sam poglede osećajući iznenadnu nesigurnost koja je sa svakim novim posmatračem bivala sve veća. Nesvesno sam izvadio telefon i prevrćući ga u rukama ispred sebe ubrzano prošao do kraja bašte.

"Svašta!" pomislih gledajući u telefon koji sam i dalje držao sa obe ruke. "Držao sam prezentacije, govorio pred kamerama... Čak sam i šetao modnom pistom pred stotinama ljudi i ovo malo pre da me tako izbaci iz ravnoteže?!" besno sam govorio u sebi, sabirajući čitav niz pokreta koje sam napravio prethodnih 10 "strašnih" sekundi a koji su signalizirali nesigurnost i strah.

Pogledao sam nazad u baštu. To je bilo tiho popodne, a gosti su nemajući bolje zabave posmatrali skoro svakog od prolaznika koji bi ponekad prošao. Ubrzani, isprekidani pokreti, preskakanje pogleda, lupkanje po tašni i nakon svega toga telefon u obe ruke. "Huh, baš sam se snašao..." :D

Kada se osećamo nesigurno ili uplašeno vrlo često ćemo nesvesno težiti da postavimo ruke ispred stomaka ili grudi. Postavljanjem ruku ispred ranjivih delova tela ostvarujemo osećaj zaštićenosti i sigurnosti.

Ono što čini ovaj gest zanimljivim je da se razlikuje od osobe do osobe. Neko će nameštati narukvicu, popravljati manžetnu, premeštati torbicu, držati mobilni ili novčanik i sl.

Istina je da, pošto ne možemo stalno svesno pratiti naše reakcije i biti unapred spremni na sve moguće situacije, uvek će postojati šansa da nas neki događaj zatekne nespremnim ili da na momenat skrenemo pažnju sa toga što osećamo. Dakle, vrlo je verovatno da će neki od ovih signala videti svetlost dana.

"Da li sad to znači da je svako ko uzme mobilni uplašen?" Ne!

Gest mora da se odvija u skladu sa situacijom - kamerman iskače iz žbuna nakon čega se osoba rukom hvata za manžetnu na rukavu. Gest skoro nikada ne ispunjava svoju originalnu namenu - nameštamo stvari koje su nameštene, uzimamo telefon koji nam trenutno nije potreban itd.

Na dole navedenom primeru (pogledati i video priložen na kraju teksta) vidimo reakciju advokata Zorana Ateljevića nakon što nailazi na grupu novinara ispred ulaza u zgradu. Iako u nekoliko snimljenih intervjua Ateljević nastupa opušteno, uvežbano i kontrolisano, on pred susret sa novinarima pokazuje signal frontalne barijere koji zadržava sve dok ne uđe u objekat.


Vidimo prvo opušten samouveren hod, zatim podizanje jedne ruke i najzad držanje telefona sa obe ruke koje traje sve do ulaska na vrata.

Posmatrajte svoju reakciju u sličnim situacijama. Da li prepoznajete gest koji najčešće koristite? Da li vam telefon magično skoči u ruke ili možda imate sat čiji kajiš baš tada treba namestiti? Takođe posmatrajte i ljude oko sebe. Koje situacije ih čine nesigurnim? Koji gestovi su karakteristični za njih i kada? 
Ove informacije vam u budućnosti sigurno mogu koristiti.

16 May 2014

Savo Milošević - Emocije iza različitih osmeha









Osmeh je najadekvatniji "fidbek gest" kada želimo da pokažemo drugoj osobi da je slušamo, da se osećamo prijatno ili da smo prijateljski nastrojeni. Naravno, pošto stvarnost nije toliko savršena, često situacija traži od nas da se nasmejemo u momentu kada nam baš i nije do osmeha.

U takvim situacijama dolazi do osmehivanja iz pristojnosti, maskiranja emocija osmehom i drugih različitih, suptilnih gestova "obmane". Kažemo "obmana" jer ne govorimo uvek o klasičnom laganju i obmani sagovornika, već je nekad reč i o bezazlenim kamuflažama koje često ne štete komunikaciji.

U razgovoru između Olje Bećković i Save Miloševića, u emisiji "Utisak nedelje", posmatraćemo dva osmeha kojima Savo šalje različite poruke. Na slikama gore su pokazani izrazi lica radi lakšeg uočavanja razlika. Razlikujemo sledeće osmehe:

"Pristojan" osmeh

Osmehivanje nije izazvano odgovarajućom emocijom već se stvara svesnim aktiviranjem određenih grupa mišića. Nazvali smo ga "pristojan" osmeh jer Savo njime odgovara na kompliment koji je dobio od Olje. Karakteristično za ovakav nameran osmeh je da se javlja aktiviranjem samo pojedinih mišića koji su pod svesnom konrolom osobe. Savo se osmehuje samo grupe mišića koji horizontalno razvlače krajeve usana a da pri tome ne postoji nikakva aktivnost u ostalim grupama mišića koji se pokreću kod iskrenog osmeha.

Iskren osmeh

Kasnije se Savo zahvaljuje na pozivu u emisiju i na celom licu vidimo osmehivanje pokrenuto odgovarajućom pozitivnom emocijom. Vidimo aktiviranje akcionih mišićnih jedinica oko očiju, blagu aktivnost na obrvama i veći broj mišića u predelu usana nego što je to slučaj u "pristojnom" osmehu. Postoji više od 10 različitih detalja koji prave razliku između iskenog i neiskrenog osmeha. Sinhronizovanost aktiviranih mišića, korišćenje "pouzdanih" mišićnih grupa, boranje kože pored očiju, jednako razvlačenje usana posmatrano kroz vertikalnu i horizontalnu simetriju itd.

Ako imamo na umu sve karakteristike iskrenog osmeha, gotovo je nemoguće da nas druga osoba  uspešno obmane predstavljajući nam lažnu facijalnu ekspresiju sreće i zadovoljstva koju zaista ne seća.

"Pristojan" osmeh ne mora da znači da osoba nije zadovoljna. Ako nakon obroka konobar upita gosta kako je zadovoljan sa uslugom, vrlo lako gost može da bude okupiran nekim drugim mislima. Gost može biti zabrinut ili tužan oko nečega što mu se desilo ranije i iz tog razloga može da se javi lažan osmeh iako je zadovoljan sa obrokom i uslugom. Dakle, ovde je lažan osmeh u svari želja da se pokaže zahvalnost.

Ono što treba da zaključimo, kada primetimo neiskreno osmehivanje, je da se osoba ne oseća prijatno u određenoj situaciji. Na nama je da procenimo da li ćemo dalje istražiti o čemu je zapravo reč jer, ne zaboravite, gostu se možda zaista nije svideo obrok.

Prepoznavanje autentičnog, iskrenog osmeha kod sagovornika će vrlo često igrati ključnu ulogu u svakoj komunikaciji koju budete vodili. Potrudite se da iskoristite sva dostupna znanja kako biste prepoznali baš taj trenutak kada će vas neverbalna lampica kod sagovornika obavestiti da ste na pravom putu.

Razgovor Save Miloševića i Olje Bećković u emisiji "Utisak nedelje" možete pogledati na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=AJzvaGY4gZw

27 April 2014

Da li je neverbalna komunikacija zaista toliko nepoznata i nova tema?

Još dok smo bili deca, jasno nam je bilo kada je Duško Dugouško bio veseo nakon što je uspeo da nasamari lovca ili kada je Pera Kojot bio tužan jer po 100-ti put već nije uspeo da uhvati Pticu Trkačicu. Kada bismo prosuli boje po belom tepihu ili razbili prozor, nije nam bila potrebna knjiga o izrazima lica i govoru tela kako bismo primetili da su roditelji mooožda malo ljuti na nas.
Kao odrasli, ako vidimo nekoga kako sedi spuštenih ramena i pognute glave uz facijalni izraz tuge, prepoznaćemo emociju i poželećemo da mu pružimo pomoć. Takođe, ako se osoba osmehuje uz namrštene obrve osetićemo da nešto nije u redu i bićemo obazrivi u daljoj komunikaciji sa njom.

Ipak, danas o neverbalnoj komunikaciji često govorimo kao o stranoj temi koja nam je tek od skora dostupna. Od kad postoje, ljudi kodiraju i dekodiraju neverbalne signale. Problem nastaje sa pojavom verbalne komunikacije jer veliki deo pažnje odlazi na izbor reči, sadržaj, raspored... Neverbalna komunikacija, iako i dalje prisutna, ostaje u senci verbalnog sadržaja.

Već dugo ne obraćamo pažnju kako osoba sedi, koji su izrazi lica, koji su česti gestovi...

Pametnić: "Bla, bla, bla..."
Nevidić: "Jao kako ste to divno rekli gdine Pametniću zaista ste Vi jedna časna i poštena osoba."
Pametnić: "Ah da, svakako da jesam." Odgovori Pametnić polako gladeći kravatu uz prikriven kez dok je lagano klatio nogu ka gđici Nevidić koja je i dalje bila oduševljena njegovim karakterom i iskrenošću.

Zastanite za momenat i posmatrajte sagovornika. Već posedujemo dosta znanja o neverbalnim signalima samo je potrebno da im pružimo šansu da se pokažu. Obratite pažnju kako druga osoba sedi, izraz lica, pokrete rukama... Već ćete na samom početku saznati veliki broj informacija.

Naravno, pažljivo posmatrajte sve signale. Što jasnije pokušamo da odredimo neku poruku to moramo uzeti u obzir više faktora koji utiču na situaciju u kojoj se komunikacija odvija. Nakon što obratite malo pažnje na neverbalnu komunikaciju možete dalje da obogatite vaša znanja putem različitih literatura.

05 March 2014

Držanje tela i zagonetni osmesi - susret Borisa Tadića i Herman Van Rompuy-a 2011. godine


Posmatraćemo susret Borisa Tadića, tadašnjeg predsednika Srbije, i Herman Van Rompuy-a, predsednika Evropskog Veća. Sastanak se odigrao 21. septembra 2011. i predstavlja jedan od niza neformalnih sastanaka nakon kojih je putem medija saopštena poruka da je Srbija na sigurnom putu da postane član Evropske Unije i da su ostvareni uspešni pregovori nakon kojih Srbiju posmatraju kao ravnopravnog, ozbiljnog kandidata.

Ako počnemo od analize držanja Tadića i Van Rompuy-a odmah možemo primetiti razlike. Na obe slike, Tadić odstupa od svog normalnog držanja kako bi se prilagodio Van Rompuy-u. Pri fotografisanju (na desnoj slici) možemo primetiti da Tadić zadržava „prilagođen“ položaj tela što govori da nije reč o slučajnosti. Sa druge strane držanje Van Rompuy-a je dosta indiferentno i skoro da ne registruje osobu sa kojom je u društvu. Ako bismo izdvojili sa slike samo njegovu figuru, ona bi izgledala kao da se osoba zaista sama slikala, što se ne bi moglo reći i za Tadićevo držanje. Tadić se na slici desno blago naginje kao da se pribojava da se neće naći u kadru, sa druge strane Van Rompuy sigurno zna da je on centar pažnje i ne menja svoje držanje.

Potčinjene osobe često nastoje da se prilagode dominantnijim figurama. Dominantne osobe retko menjaju facijalne izraze i koriste gestove malog intenziteta (ovo govori da su sigurni da će okolina reagovati i na najmanju poruku čime dalje potvrđuju svoju dominantnost). Sa druge strane, inferiorne uloge često stoje nestabilno, gestikulacija im je izražena kao i facijalna ekspresija emocija.

Prilikom susreta (slika levo) Van Rompuy pokazuje blagi osmeh uz delimično sisnute usne koji kasnije prerasta u jasan izraz podsmevanja/prezira pokazano na slici desno. Takođe vidimo skupljenu, stisnutu pesnicu  (na slici levo) koja uz stisnute usne može da signalizira netrpeljivost, bes ili ljutnju. Izraz lica Borisa Tadića je iskren osmeh (leva slika) i pokušaj kontorle i potiskivanja osmeha na slici desno prilikom fotografisanja.

U novinama mogu pažljivo da smisle šta će izjaviti o našem pripajanju Evropskoj Uniji ali kada je u pitanju susret i javni nastup... tu ne može mnogo toga da se sakrije.

25 February 2014

Korak za pamćenje...


Korak za korakom... Lako, sigurno, odlučno... Svaki pokret slika umetničko delo koje sebično diriguje ritam postojeće okoline.
Will Elliott

Ona

Savršena sinhronizacija i usklađenost. Kada hoda, u njenim očima ne postoji ni tračak nesigurnosti. Svaki gest se odigrava savršeno, baš onako kako je bio zamišljen. Hod je poput igre uz muziku koja odgovara njenom karakteru. Gestikulacija je odmerena, pokreti su slobodni, jasni i otvoreni.
Elegantnu notu naglašava besprekorna usklađenost pokreta tela. Njeno prisustvo iz ruku spušta šoljice, započinje priče i izaziva uzdahe. Gospodari ličnim prostorom i nikada ne postavlja pitanja Da li sme? Šta će drugi misliti? Naravno da je ono što nosi najbolja moguća kombinacija i naravno da će njen hod ostati duboko u sećanju svake osobe koja je vidi.

On

Snažnim pokretima osvaja prostor. Za njega ne postoje granice niti neko zbog koga će izmeniti svoj korak. Uspravno telo odaje utisak dominantnosti i samokontrole. Njegovo telo ne poznaje znakove nervoze i nelagodnosti. Svaki pokret je napravljen jer on to želi. On utiče na sve ali na njega niko. Njegov pogled retko prate promene izraza lica i jasno pokazuje da se oseća opušteno u svakoj situaciji delujući spontano i prikladno. Ne žuri sa odlukama i namerno ostavlja u neizvesnosti ceo auditorijum tih nekoliko dugih sekundi pre nego što nastavi govor. Siguran je da sve oči gledaju u njega kao i da mnoga srca, misli i kolena bivaju uzdrmana sa samom njegovom pojavom. 

22 February 2014

Lazar Krstić - Šetnja uz novinare

Način na koji se drže za ruke, ramena, hod, pokreti... Momak i devojka kroz samo nekoliko koraka mogu da nam kažu mnogo toga o njihovoj vezi, naročito ako njihovu mirnu šetnju prati rafal bliceva novinarskih fotoaparata. 
Na slici ispod vidimo Lazara Krstića i Marinu Marinković u momentu kada su se susreli sa novinarima. Kako ne bismo dužili priču, odmah ćemo govoriti o nekoliko neverbalnih signala:

1) Ruke - Kada se parovi drže za ruke isto pravilo važi kao i kod rukovanja pri pozdravljanju - osoba, čiji je dlan okrenut na dole, postavlja se kao dominantnija u odnosu na drugu osobu čiji je dlan okrenut na gore. Takođe vidimo da Lazar drži Marininu ruku dok je pri tom njen dlan opušten. Pod ovim okolnostima ovo naglašava prethodnu poruku koju položaj dlanova šalje.

2) Položaj tela
- Lazar se nalazi nešto iza, blago nagnut ka Marini čije je držanje pravo i sigurno. Osobe čiji je dlan okrenut na gore često prilagođavaju položaj tela drugoj osobi. Dominantniji u vezi često imaju slobodnije i istaknutije pokrete (siguran korak, uspravno držanje, slobodno zauzimanje prostora).

3) Različiti ukusi - "O ukusima se ne vredi raspravljati." Ali dosta možemo zaključiti iz njihovih razlika. Ne bih da ulazim u raspravu o modnim trendovima već samo da naznačim neke bitne crte. Lazar naglašava lake platnene patike ne naglašene, mirne boje dok Marina na to odgovara sa čvrstim materijalom - kožne cipele i nešto sigurnijim i slobodnijim stilom po pitanju boja i šara. Ovo ne predstavlja poruku koja može da se posmatra odvojeno već isključivo u kontekstu sa ostalim signalima.

Pored pomenutih signala postoje i još neki koje nismo analizirali zbog slabe vidljivosti ili nedovoljne količine podataka (pojačan dotok krvi u ruke i bledilo lica, pojedinačno držanje, hod, izrazi lica itd). Ipak, analizirani signali dosta jasno opisuju poruke koje se emituju sa svakim našim korakom.

Potrebno je uzeti u obzir da ovo nisu konačni zaključci (pogotovo kada je u pitanju analiza fotografije) Svesni smo da nije lako svakodnevno se suočavati sa medijima. 

Dakle, ovo ne znači da devojka igra uvek dominantniju ulogu. Ovo je analiza prikazanih signala. Tek ako bismo par posmatrali u realnom vemenu mogli bismo da iz analiziranja više različitih situacija ustanovimo neke od poruka koje se ponavljaju. Na ovaj način bismo mogli dalje da izvedemo zaključke o opštem ponašanju dve osobe u međusobnoj interakciji.


20 February 2014

Analiza - "Utisak nedelje" - Voditelj: Olja Bećković - Gosti: Saša Radulović, Milan Ćulibrk i Nebojša Stefanović


Reč je o još jednoj analizi neverbalnih signala kojima je bila prošarana emisija "Utisak nedelje".

Prvo ćemo pogledati skup signala neslaganja i blage frustracije čiji je dirigent ovog puta bio Saša Radulović. Prilikom uvoda u emisiju, Olja pozdravlja ministra Radulovića i pita ga zašto je svo ovo vreme do sada učestvovao u "marketinškom triku" Vučića (koristeći naziv "marketinški trik" koji je Saša ranije spomenuo). 






Slika 1 - "Ljubazan" osmeh

Na prvoj slici vidimo izraz "ljubaznog" osmeha koji se javlja na samom početku Oljinog predstavljanja. Ovaj tip osmeha je deo svakodnevne interakcije pomoću kojeg saopštavamo drugoj osobi da smo je uočili i da smo dobronamerno i prijateljski nastrojeni. Osmeh je neujednačen, kratko se zadržava i nestaje kada Saša čuje glavni deo pitanja.

Slika 2 - Pomeranje ruke

Ruka se pomera preko grudi u cilju dodirivanja predela ispod levog uveta. Ovo se odigrava uz podizanje obrva (AU1+2). Duže podizanje obrva bez aktivnosti ostalih facijalnih mišića u kombinaciji sa dodirivanjem uveta predstavlja izdvojen, naglašen facijalni signal koji u ovom slučaju znači da osoba ne sumnja ili ne veruje u ono što čuje. Ruka dodiruje uvo na suprotnoj strani što takođe postavlja "barijeru" između sagovornika i osobe. Prekrivanjem očiju ili ušuju osoba eliminiše stimuluse sredine koji joj smetaju (bilo da je reč o strašnom filmu, osobi koja govori nešto ružno ili o osobi za koju mislimo da nas laže). Ove pokrete koristimo od rođenja ali u odraslom periodu, ovakav gest prelazi u suptilnije pokrete pa tako dolazi do blagog dodira uveta ili predela ispod oka, pošto situacija ne dozvoljava potpuno pokrivanje očiju ili ušiju.
Bitno je napomenuti da gore napomenuta veza (neslaganje-dodirivanje uveta) proizilazi iz istraživanja velikog broja razgovora gde je u praksi ustanovljeno da se broj dodira predela ispod uveta i oka povećava ako osoba oseća nelagodnost ili neku drugu sličnu emociju.

Slika 3 - Pojačano treptanje i zatvaranje očiju

Reč je o nastavku dešavanja sa slike 2. Ovo pojačava značenje neslaganja (signal: naglašene podignute obrve, zatvorene oči) Dakle sledi pojačan broj treptanja i na kraju kraće zadržavanje zatvorenih očiju. Saša vidi i čuje Olju tako da je verovatno da blogiranje signala stavlja fokus na blokiranje slike i zvuka. Reč je o blažim vidovima blokade. Svi pomenuti signali su se desili u svega nekoliko sekundi.


U nastavku razgovora Saša otvoreno govori da se ne slaže sa onim što je Olja navela u pitanju i izlaže dalje svoje argumente.

- - - - -

Sada posmatramo Stefanovića u prvom delu emisije. Postavljen je i video snimak kako bismo lakše mogli da posmatramo signale. Nebojša počinje staloženim tonom i mirnim stavom dok odgovara na pitanje "Da li će biti reformi?" ali to se do kraja bitno menja...


VELIKO FINALE# Počećemo od kraja :) jer su tu najupečatljiviji signali - nosioci cele analize. Nakon rečenice „...da Srbija može mnogo brže napred nego što je išla do sad.“ Nebojša pojačava treptanje, stiska usne jednu uz drugu nakon čega sledi brzo pomeranje glave levo-desno (odmahivanje). Zamolio bih vas da pogledate kraj priloženog videa kako biste se uverili. Stisnute usne – u ovom kontekstu signaliziraju visok stepen stresa ili anksioznosti. Pojačano treptanje – poremećaj homeostaze organizma. Odmahivanje glavom – signal „ne“ (takođe postoji manja verovatnoća da je došlo do aktivacije mišića na zadnjem delu vrata koji, prilikom jačeg stresa ili straha, mogu da izazovu podrhtavanje glave).


(Literatura koja potvrđuje značenja signala kao i njihova objašnjenja nije navedena zbog preglednijeg čitanja analize kao i zbog same dužine posta. Rado ću odgovoriti na sva pitnja koja vas interesuju, pišite mi u inbox Mirkoskopa!)

Prvi znaci# promene ponašanja se javljaju kada počinje da koristi ruke prilikom izlaganja. Možete primetiti da što je veća gestikulacija rukama - Nebojša "teže" govori (zastajkuje a kasnije i greši). Pri prvom pomeranju ruku vidimo blago zastajkivanje u govoru - zatim ruke miruju i dolazi do blagog dodira između dva prsta suprotne ruke (nije sigurno da li se radi o umirujućem mikro gestu samopodrške jer je vidljivost loša) Ovde se prepoznaje konstantno prebacivanje pažnje između kontrolisanja pokreta ruku i onoga što će biti rečeno i kako će biti rečeno. Takođe se može primetiti da iako se pomeraju, šake deluju kao da su drvene. Dakle pokreti šake i prstiju nisu sinhoronizovani sa pokretima cele ruke (ovo je još jedan od znakova svesne kontrole). Kada osoba otvoreno govori (što možemo prepoznati nekoliko minuta kasnije u izlaganju Milana Ćulibrka) verbalni i neverbalni deo paralelno teku tako da pokreti u skladu prate verbalni kanal kao i tonalitet.


- - - - -

Analizirali smo samo neke od klastera koji su se pojavili u toku emisije. 

Još jednom bih hteo da napomenem da ovakvi znaci ukazuju na promenu u organizmu i ne predstavljaju sami po sebi signale laži ili obmane. Dakle, kada ih prepoznamo ne bismo trebali da brzopleto donosimo zaključke već da dalje istražimo temu koja ih je izazvala. U narednim analizama ćemo videti još po nešto o signalima koje je razgovor o reformama izazvao.


15 February 2014

Položaj tela - Kako da prepoznamo da li je osoba zaista srećna?



Ako posmatramo Novaka Đokovića u toku neizvesnih završnica meča možemo jasno prepoznati njegovo trenutno emocionalno stanje. Što je bliži pobedi, njegov govor tela postaje sve ekspresivniji gde na kraju, nakon pobedničkog udarca, dolazi do pravog "isijavanja" zadovoljstva.

Na tri slike gore možemo videti maksimalno izražene signale radosti i sreće. U ovakvoj ekspresiji radosti osoba simbolično pokazuje priliv velike količine pozitivne energije koristeći pokrete koji simbolišu snagu ili "prkose" gravitaciji (podignuta glava, ruke, stisnute pesnice, izražena aktivnost mišića lica itd.) Telo slobodno zauzima veliku površinu u "otvorenom" stavu.

Pokreti su takođe ujednačeni i sinhronizovani, dakle dolazi do jednakog "isijavanja" putem svih dostupnih signala istovremeno. Novak pokazuje facijalni izraz, gestove i položaj tela koji su međusobno istog intenziteta, a koji saopštavaju istu poruku.

Na slici ispod vidimo Borisa Tadića sa nešto drugačijim gestovima. Dakle facijalni izraz podrazumeva ono što se naziva "jadan" osmeh (eng. miserable smile, P. Ekman). Kako ne bismo ulazili u kodiranje facijalnih izraza pošto je reč o položaju tela i gestikulaciji, posmatraćemo ruke i položaj glave. 

Ruke same po sebi signaliziraju zadovoljstvo ali kada ih posmatramo uz pognutu glavu i spuštena ramena, intenzitet kao i značenje signala koje šalju ruke se u mnogome razlikuju od onih koje šalje telo i lice. Ako posmatramo samo lice i telo (a izostavimo ruke) dobijamo sasvim drugačiju sliku.

Kako bismo uspešno tumačili govor tela moramo obratiti pažnju na sledećih 5 pitanja:

1) Da li je intenzitet između gestova približan?

2) Da li se signali javljaju istovremeno?

3) Da li su signali deo istog klastera?
(npr. facijalni izraz sreće nije deo klastera tuge)

4) Da li smo uzeli u obzir situaciju?
(osoba može da pokazuje znale potištenosti a da joj je ustvari samo zima)

5) Da li smo uzeli u obzir jedinstvene karakteristike osobe?
(npr. na slici Boris Tadić ne može da stisne desnu pesnicu zbog povrede ruke)

Naravno, ne želim da kažem da Tadić nakon govora treba da lomi reket i cepa dres od sreće. Ovi primeri su izabrani kako bi se jasno prepoznale razlike između neverbalnih signala. Nakon nekog vremena provedenog u posmatranju neverbalnih signala, svaka osoba razvija jedinstvene i precizne metode detekcije, potrebno je samo malo vežbe i još malo strpljenja. :) 

10 February 2014

Kako psi privlače našu pažnju?


Šta je mislio kad je podigao obrvu, šta znači ako napravi korak nazad u toku razgovora... Sve samo ozbiljne teme, odela, kravate, pregovori i "poker" izrazi lica. Danas ćemo se malo odmoriti od politike i okrenuti se nečem lepšem, pufnastijem, veselijem... jaaao vidi kako je samo slada... Ahm, ahm. Dakle pogledaćemo pomoću kojih metoda ove male, vesele loptice privlače i zadržavaju našu pažnju. Zbog čega su nam stalno interesantni i zašto često kažemo "Vidi kako me gleda, kao da sve razume."

Dok sam danas ručao, Maza, naš ljubimac, me je netremice posmatrala kroz staklena vrata od terase. Prošlo je punih 15 minuta a ona je i dalje nepomično stojala i pogledom pratila svaki moj zalogaj. Ovo ne bi bilo tako napeta situacija da taj pogled nije postajao sve tužniji i tužniji. Glava joj je bila pognuta a obrve su se sve više krivile. Imao sam utisak da će joj svake sekunde pljusnuti suze kao kiša. Verujem da veliki broj čitalaca sada već ustaje i viče: "Pa što ne daš jadnom psu da jede zli čoveče?!" Nije reč o nedostatku ljubavi (jer je svi maze po ceo dan) niti o izgladnelosti (jer je imala dva obroka pre ručka). Radi se o vrlo efektivnim tehnikama kojim se ne koristi samo Maza već veliki broj kućnih ljubimaca.


"Tužni" pogled

Poznato je da ako posmatramo slike različitih izraza lica (koji pokazuju osećanja sreće, straha, tuge, iznenađenja, ljutnje, gađenja ili prezira) jedino izraz tuge emotivno poguđuje posmatrača i navodi ga da saoseća sa osobom sa slike. Dakle "tužan" pogled daje rezultat a karakteristike ovog izraza se lako mogu prepoznati i na psima, koji vrlo često koriste mišiće koji podižu "obrve" u "tužan" izraz. Neke rase pasa imaju čak i izražene šare iznad očiju tako da "tužan" izraz čine još upadljivijim. Psi su dosta pametne životinje tako da im ne treba puno da između lajanja, režanja, skakanja i tužnog pogleda odaberu opciju koja im donosi najbolje.

Psi takođe imaju krupne zenice (beonjača se skoro i ne vidi). Kod ljudi prilikom osećaja tuge često dolazi do širenja zenica. Širenje zenica je takođe prisutno kada nam se nešto sviđa, pa nam tako osobe sa raširenim zenicama više privlače pažnju od onih sa skupljenim (pošto je ovo znak da se i mi njima dopadamo). Zbog crnog dela oka, psi odaju utisak da su uvek srečni kada nas vide ali i da su izuzetno tužni u koliko su obrve povijene na gore.

Naravno kako se ne bi sve svelo na to da samo tugom mogu da pridobiju našu pažnju, psi takođe prilikom zatezanja mišića oko usta i otvaranja vilice mogu da formiraju izraz razdraganog ali i iskrenog osmeha (skupljanje mišića oko očiju i zatezanje "usana"). Kombinujte ovo sa velikim zenicama, podignutim ušima i neprekidnim skakutanjem i dobićete veselu lopticu koju morate pomaziti kad tad.


Naravno uvek postoji najnovija, unapređena vezija kad su u pitanju različite taktike ili metode ostvarivanja cilja. Tako imamo rasu (Maltezer, prva slika na početku) koja je odlučila da zaboravi na facijalnu ekspresiju i govor tela i da jednostavno pusti dugačku dlaku, skakuće unaokolo i pobere sve simpatije. Ovde nema naročitog objašnjenja, njih jednostavno morate da pomazite ili da se bar osmehnete kada ih vidite.
Oni več uveliko osvajaju domove širom sveta a mi nemamo nikakvu ideju kako bismo se odbranili od svog tog potencijalnog umiljavanja, skakutanja i češkanja. Aaapff, izgleda da ćemo morati da se prepustimo pufnastim napadačima i da se igramo sa njima u nadi da će im jednom sve ovo bar malo dosaditi. :)



07 February 2014

Izraz prezira i podsmevanja - Zašto bismo trebali da ga se pazimo

Crvenkapa: Bako, bako... Zašto su ti tako velike oči?
Vuk: Da te bolje vidim draga.
Crvenkapa: Bako, bako... A zašto su ti tako velike ruke?
Vuk: Da te bolje zagrlim draga.
Crvenkapa: Bako, bako... A zašto ti je tako veliki i nesimetričan osmeh...

Da je Crvenkapa malo bolje tumačila neverbalne signale, priča bi bila mnoogo kraća i imala bi malo manje dinamičan kraj. Kada opis celog razgovora vuka i Crvenkape išao malo više u detalje sigurno bismo saznali da je vuk vrlo često pokazivao facijalni izraz prezira/podsmevanja. Dakle, možda veliki zubi, kandže i krzno mogu da prođu neprimećeni ali bi gore pomenut izraz lica zaista morao da nam privuče pažnju. :)

Prezir je osećanje koje subjekat oseća prema nekome koga procenjuje nedovoljno vrednim ljudskim bićem. (Zoran Milivojević, Psihoterapija i razumevanje emocija)

Prezir i podsmevanje možemo osetiti isključivo prema osobi ili grupi ljudi a nikada prema predmetima ili životinjama jer se ova emocija odnosi na sam tonalitet bića, navodi Milivojević. Možemo da osećamo prezir prema nekoj osobini, delu ili prema kompletnoj osobi.

Potrebno napomenuti da ovo spada u osnovne emocije (Ekman, Emotions revealed) dakle ovo je deo svih nas i ne smatra se nužno lošim osećanjem. Ako posmatramo slučaj Crvenkape, vrlo verovatno da je lovac osetio prezir prema vuku nakon što ga je nadjačao i oslobodio Crvenkapu i baku. Gottman otkriva da ova emocija vrlo često prija osobi koja je oseća. Na prethodnom postu smo već nešto rekli o samoj prirodi prezira i podsmevanja.



Izraz lica najčešće nastaje aktiviranjem zigomatičnih mišića (AU12) sa jedne strane lica (najčešće leve) dok iste grupe mišića na drugoj strani miruju. Oči se blago sužavaju i često dolazi do uzdizanja brade kako bi se stvorio osećaj da osobu gledamo sa visine. Samo zatezanje jedne strane usana podseća na osmehivanje. Tajna je u prepoznatljivoj nesimetričnosti kao i u opuštenom, neaktivnom pogledu koji se javlja uz ovaj izraz. Sa desne strane vidimo primer ovog izraza lica.



Izraz prezira se često javlja uz osećaj gađenja. Mišljenje koje imamo o osobi prema kojoj osetimo gađenje i mišljenje o osobi koju preziremo su je međusobno dosta slično tako da se nekada ove dve emocije simultano javljaju. Sa desne strane imamo na slici možemo videti mali mix emocija. Dakle vidimo naznake prezira a uz to i blagi izraz gađenja kao i ekspresiju ljutnje. Prezir ne mora uvek da nužno znači zatezanje usne, ovakvo osećanje može da se pokaže i u podizanju leve ili desne strane gornje usne. Uzgred nemam ništa protiv političara, njihove slike se stalno javljaju u analizi jer je njihove fotografije mnogo lakše naći u različitim situacijama. Pored toga, potrebno je da imamo što više informacija o ciljevima osoba koje se nalaze na tako visokim funkcijama.


ZAŠTO JE OVO VAŽNO?

Prilazi nam osoba sa izuzetno unosnom biznis idejom, potrebno je samo da uložimo pare i nebo je naša granica. Zarada je sigurna. Ipak kad god ponovimo "Znači samo vam dam pare i za tri meseca udvostručim uloženu sumu?" osoba odgovara "Naravno" uz blag ili mikro izraz prezira, blago spuštajući glavu u pogled "predatora" onda je zaista potrebno da nešto detaljnije razmislimo o našim daljim ulaganjima. Ako osobe na visokim državnim funkcijama naprave ovaj izraz dok govore o budučnosti zemlje koju vode, potrebno je detaljnije razmotriti njihove planove. 

Naravno, ne želim da kažem da je potrebno sumnjati u svakoga ko napravi ovakav izraz lica. Ministar, premijer ili predsednik mogu sa pravom da osete ovu emociju prema nekome ko postupa loše i ugrožava blagostanje države. Ponovo podvlačim da je sve potrebno posmatrati u kontekstu u kom se javlja. Dakle prezir se može osetiti prema lopovu koji je upravo uhvaćen u pokušaju pljačke ali i prema nedužnoj osobi. Na nama je da prepoznamo ovaj izraz lica i uklopimo ga u kompletnu poruku koju nam druga osoba šalje.

04 February 2014

Utisak nedelje, Bojan Pajtić i Nikola Selaković - Napadi, odbrane i mikro izrazi...

Nastup pred kamerama je zaista magična stvar. Ma koliko da smo uvežbani, kada dođe do emotivne pobuđenosti, i najbolji govornici odaju čitave nizove raznolikih signala. U emisiji "Utisak nedelje" koju vodi Olja Bećković imali smo prilike da vidimo veliki broj skrivenih poruka koje vrlo često prođu neopaženo. Oba gosta u emisiji su se držala dosta staloženo i pod kontrolom, ipak nekolicina signala upeva da se iskrade i da nam šapne po neku tajnu. U narednom delu ćemo posmatrati neke od detektovanih signala u toku emisije.


1. IZLAGANJE

Analizu ćemo započeti sa posmatranjem dva položaja koji su bila karakteristična za oba kandidata u toku emisije. Reč je o defanzivnom i otvorenom/ofanzivnom položaju.










Otvoren ili u nekim slučajevima ofanzivni položaj je podrazumevao primicanje ka sagovorniku, opušteno korišćenje "otvorenih" gestova rukama, sinhronizaciju svih signala međusobno kao i aktivno slušanje dok sagovornik odgovara. Otvoreni položaj u ovom slučaju možemo nazvati i ofanzivnim položajem jer se najčešće javljao kada bi osoba "napadala" drugog gosta sa pitanjima vezanim za aktivnosti njihove stranke. Otvoreni položaj je bio vrlo redak kada je osoba bila ispitivana oko aktivnosti u njenoj stranci (ovo važi za oba gosta). 
Defanzivni položaj je bio mnogo češći kada je sama osoba bila ispitana oko radnji njene stranke. Defanzivni položaj u ovom slučaju podrazumeva preklapanje pesnice jedne ruke otvorenim dlanom druge kao i udaljavanje od sagovornika. U preklapanju se javlja i milovanje jedne ruke drugom te je u nekim slučajevima reč o "samoutehi" (William Fleisher, pacifiers) ako se osoba oseća ugroženo. Usled pojačane nervoze često se povećava i broj mišićnih aktivnosti na licu kao i nervoznog cupkanja pristima. Pošto je Selaković najveći deo emisije proveo u "vrućoj stolici", on je i mnogo češće koristio ovaj položaj.
Ovo se dake sve mora posmatrati u kontekstu u kome se javlja. Znakovi nervoze i defanzivnosti u toku razgovora ne moraju nužno ukazivati na laganje već saopštavaju da razgovor utiče na smirenost osobe. 


2. IZRAZI LICA

Pošto se kamera fokusira na lica, pokreti tela gotovo da i nisu bili zabeleženi. Ipak, lice nam daje i više nego dovoljno neverbalnih poruka. Pogledaćemo neke od njih.

2.1. OSMEH

Suptilan izraz lica podrazumeva blago aktiviranje određenih grupa facijalnih mišića koji nagoveštavaju da je reč o određenoj emociji. (Paul Ekman, Emotions Revealed) Bitno je napomenuti da je vidljivost ovakve aktivnosti mišića mala i da je nekad teško prepoznati ovakve izraze.


Sa desne strane vidimo primere izraza blagog zadovoljstva pokazanog kroz osmeh (aktivnosti AU12) i opuštanje mišića oko očiju (slika A2) i blaga ozarenost (slika B2). Video zapis je nižeg kvaliteta tako da su ove promene nešto uočljivije ako se gleda sam snimak. A1 i B1 su početni, neutralni izrazi. Oba osmeha se javljaju pri pominjanju Tadićevog napuštanja Demokratske stranke. Osmeh A se javlja kada Bojan Pajtić govori o odlasku Borisa Tadića i o njegovom stavu prema tom događaju. Osmeh B se javlja kada Olja Bećković komentariše da se prepoznaje da na Nikolinom licu da je srećan zbog Tadićevog odlaska.



2.2. LJUTNJA/BES

Mikro izraz lica podrazumeva facijalni izraz koji traje svega deo sekunde. Vrlo je često prolazi neopažen, zbog svog kratkog trajanja, iako se radi o jasno izraženom izrazu određene emocije. Na slici C2 se vidi mikro izraz besa ili ljutnje. Pajtić pravi ovaj izraz lica kada njegovo izlaganje prekida Olja. Olja mu upada u reč i nakon kraćeg nadjačavanja glasova, Pajtić se povlači uz izraz blagog besa. Bes možemo prepoznati po aktivnosti regije obrva (AU4) u kombinaciji sa širenjem nozdrva i aktivnosti mišića regije oko usta (AU24+17+dodatne grupe mišića koje nisu jasno vidljive zbog lošeg kvaliteta snimka). Ovaj izraz se na Pajtićevom licu nalazi nešto kraće od jedne sekunde.


2.3. PREZIR/PODSMEVANJE

Kada govorimo o preziru ili podsmevanju mislimo na emociju koju P. Ekman prepoznaje kao "contempt". Ova emocija podrazumeva osećanje superiornosti u odnosu na sagovornika, podsmevanje ili posmatraje sagovornika kao nekoga ko je nevažan ili "smešan". Pajtić govori sledeće o stranci Selakovića: "...da su ljudi koji sada vode ovu drzavu vodili drugu politiku pre nekada mi bi u evropskoj uniji bili pre 15 godina a ne bi sada vodili pregovore..." na šta Selaković odgovara izrazom prezira/podsmevanja prikazanog na slici desno. Ovakav izraz lica lica podrazumeva jasno aktiviranje samo jedne strane mišića koji podižu usnu (AU12R), delimična zatvorenost očiju - nezainteresovanost, neimpresioniranost (AU42) i blago podignutu glavu na gore - simbolično posmatranje osobe sa visine.


Analizirajući izraze lica i ostale pomenute neverbalne signale nastojimo da skrenemo pažnju na skrivene kanale komunikacije koji se odvijaju paralelno sa verbalnim izlaganjem. Ako kažemo da izraz lica pokazuje prisustvo osećaja prezira ili podsmevanja onda dakle imamo samo informaciju šta osoba tada oseća. Tek ako bismo upitali (nakon što prepoznamo ovaj izraz lica): "Gospodine Selakoviću, šta vi mislite o ovome?" mogli bi da potvrdimo da se radi o pomenutoj emociji ali i da dalje istražimo šta je emociju izazvalo. Dakle osoba može da oseća emociju prema drugoj osobi, prema njenom postupku, prema njenom mišljenju itd. Ako bi Selaković na ovo odgovorio da se potpuno slaže sa izjavom Pajtića onda bismo mogli da zaključimo da se radi o neiskrenoj izjavi jer se verbalne i neverbalne poruke ne slažu.

Potrebno je dakle da signale tumačimo korak po korak, da koristimo proverena znanja i da ne žurimo sa zaključcima. Nešto sam više otišao u ozbiljnu stranu detekcije, gledaću da već u sledećoj analizi ubacim i koju šalu jer nam je iskren osmeh ipak daleko najdraži izraz lica. :)

02 February 2014

Moćni "zvonik"


Zvonik se formira laganim spajanjem vrhova prstiju obe ruke pri čemu se dobija oblik sličan malom krovu. Najčešće se javlja u visini grudi u jasno prepoznatljivom obliku. Važnost signala govora tela ne leži samo u prepoznavanju onoga što osoba zaista misli ili oseća. Ako bismo zauzeli položaj koji je karakterističan za osobu koja je tužna: skupljen i povijen položaj tela, ruke u "samozagrljaju", duboki i retki udisaji, facijalni izraz tuge, pognita glava itd. počećemo i sami da osećamo tugu. Dakle neverbalni signali ne samo da mogu da odaju ono što osećamo već mogu i da izmene naše trenutno stanje (Peter M. Vishton).

Položaj zvonika poručuje sigurnost i superiornost. Osoba saopštava da je sigurna u ono što govori i da drži pod kontrolom situaciju u kojoj se nalazi. Pošto signalizira kontrolu nad situacijom i sigurnost, zvonik se nalazi na vidnom mestu i u punom obliku (Alan Pease). Gest se trijumfalno predstavlja pred sagovornika kako bi se otvoreno predstavila neka od gore navedenih poruka Naravno ovaj gest ne signalizira samo jednu, uvek istu poruku. 

Važno je shvatiti suštinu svake neverbalne poruke kao i promenu njenog značenja u interakciji sa drugim signalima. Veoma su česti pokušaji vezivanja nekog neverbalnog signala za neku reč ili neki skup reči što gotovo uvek proizvede nepoklapanja i greške u razumevanju signala. U ovim i sličnim analizama želim da što više približim prirodu svakog signala ili klastera signala kako bismo razumeli celokupnu poruku.

Kada posmatramo političare u Srbiji možemo primetiti da je u proteklih par godina položaj zvonika sve više popularan. Ovo se događa u cilju poboljšanja prezentacije prilikom različitih medijskih nastupa. Naravno, pošto je usavršavanje neverbalnog dela prezentacije ličnosti dosta novo na našim prostorima, vrlo su česti "osnovni neverbalni paketi". "Osnovni paketi" podrazumevaju vežbanje govora bez dodirivanja lica, gestove otvorenosti, miran položaj tela, gledanje sagovornika u oči itd. Ovde takođe spada i zvonik koji ima multifunkcionalnu ulogu. Kada osoba praktikuje ovaj položaj u izlaganju njen sam nastup deluje uverljivije. Ne samo to, usled čestog ponavljanja ovog gesta i sama osoba počinje da se oseća sigurnije. Pored ova dva važna aspekta bitno je primetiti da, kada su ruke u zvoniku, manja je verovatnoća da će doći do cupkanja rukom, dodirivanja lica itd. Usled čestog praktikovanja ovog položaja on može da postane sastavni deo klastera gestova koje osoba koristi u toku izlaganja.

Značenje zvonika varira od mesta gde se nalazi i njegovog samog oblika. Tako na primer, osoba koja zvonik drži u visini pojasa pokazuje manju sigurnost od osobe koja isti gest pokazuje u visini grudi (Mr. Burns (slika desno) nikada ne drži svoj zvonik nisko). Takođe usled namernog praktikovanja ovog gesta, kako bi osoba pokazala da se oseća sigurno iako to nije slučaj, vrlo često može da dođe do različitih poruka. Na primer ako neko pokazuje zvonik a pri tome ima blagi izraz straha vrlo je verovatno da je reč o nesigurnosti jer je izraz straha u ovom slučaju pouzdaniji izvor informacija.

Kada osoba u toku izlaganja zauzme položaj zvonika potrebno je da obratimo pažnju da li taj gest zaista odgovara celokupnoj poruci koju ona emituje. Ovaj gest podrazumeva da osoba nema šta da krije i da jasno pokazuje da je sigurna u sebe tako da je bilo koji drugi skup signala koji govori drugačije zbog velikog kontrasta lako uočljiv. 
Trebali bismo da budemo svesni uticaja koje ostvaruju ovakve vrste signala kao i da malo pažljivije saslušamo malog Intuitivka u nama kada podigne jednu obrvu i kaže "Ne znam šta ti misliš, ali ja ovome ne bih olako verovao."

29 January 2014

"Ako osoba dodiruje nos dok priča, da li to znači da ona laže?"

"Sad ti meni hoćeš da kažeš da, ako prekrstim ruke, to znači da se meni neko ne sviđa?"
Pa ne baš, vidite..
"E, a kad neko dodiruje nos to znači da laže, jel da?"
Pa samo dodirivanje no...
"A ako se osoba smeje a ne vide joj se zubi ona u stvari nije sreć..."
Huh, hajde da malo zastanemo i počnemo od početka.

Izučavanje neverbalne komunikacije je relativno nova oblast. Koristi znanja velikog broja različitih nauka poput psihologije, sociologije, biologije, medicine itd. Dakle radi se o kompleksnoj integraciji različitih znanja u cilju razumevanja određenog signala. Ipak, pošto nije moguće jasno odrediti i definisati sve moguće signale, izučavanje neverbalne komunikacije ostaje dosta neodređena oblast.
Usled velikog opsega znanja različitih nauka kod nekih autora često dolazi do pojednostavljivanja značenja određenih pokreta. Dodirivanje nosa je rezultat blagog svraba do kog dovodi aktivnost simpatičkog nervnog sistema i širenja krvnih sudova u oblasti nosa i obraza, ovo je često rezultat poremećaja homeostaze do kojeg često dolaz kada osoba laže. Ovako objašnjenje se vrlo često pojednostavi na "Aha, dodiruje nos dakle laže!" Ovakvo pojednostavljeno gledanje se ravna sa gledanjem u šolju. Temeljna analiza neverbalnih signala podrazumeva analizu velikog broja signala koje osoba šalje a čija se interpretacija često zasniva na poznatim znanjima različitih priznatih naučnih disciplina.

Dakle ako bi dodirivanje nosa značilo da neko laže onda bi Kijavko bio smatran za najvećeg lažova svih vremena.

Signale takođe moramo posmatrati u klasterima tj. moramo nastojati da prepoznamo što više signala kao i da ih dovodimo u međusobnu vezu i u vezu sa verbalnim delom poruke. Ako osoba govori da nas neće izneveriti a pri tome ima konstanti facijalni izraz prezira ili podsmevanja potrebno je detaljnije istražiti koje su njene prave namere. Dakle što je veći broj kongruentnih signala to je veća verovatnoća da će detekcija biti tačna.
Samo međusobno povezivanje signala nije dovoljno. Ako osoba pognuto stoji na stanici, sa čvrsto prekrštenim rukama i facijalnim izrazom neprijatnosti može biti da je ljuta i defanzivna a može biti da joj je samo izuzeeeetno hladno. Bitno je napomenuti da nijedan signal sam po sebi ne nosi jasno definisano značenje. Namrštene obrve mogu da budu rezultat fizičkog naprezanja, koncentrisanja na zadatak ili facijalnog izraza ljutnje.
Čak i amblemi (gestovi koji imaju isto značenje za određenu grupu ljudi) mogu da variraju po značenju u zavisnosti od kulturološke sredine iz koje se tumače. Dakle pesnica sa izbačenim palcom u većini zemalja znači "ok". Ali ako isti gest posmatramo u Grčkoj onda on nosi vrlo neprijatnu poruku koja glasi "sedi na ovo". Moramo biti pažljivi u proceni signala u toku komunikacije.

Signale je potrebno posmatrati u kontekstu sa situacijom i u klasterima pažljivo procenjujući njihovo značenje.

Ovo na prvi pogled može da zvuči dosta komplikovano ali kroz izučavanje i praktičnu primenu detektovanje neverbalnih signala nastoji da bude dosta lako pa čak i da se odvija automatski bez svesnog obraćanja pažnje. Posle nekog vremena budete u stanju da iz samo nekoliko minuta razgovora zaključite mnogo stvari o osobi poput njenog emotivnog stanja, otvorenosti, potrebi za dominacijom i još mnogo toga. Dakle vrlo je jednostavno, koliko se vežba i obogaćuje znanje toliko je jasnija neverbalna poruka.

25 January 2014

Aleksandar Vučić - Iskren i lažan osmeh

 Za početak moram da kažem da je sliku nasmejanog Aleksandra Vučića izuzetno teško naći na internetu. Ipak, mislim da i ova nekolicina pronađenih fotografija odlično može da posluži u prepoznavanje različitih vrsta osmeha. Bitno je napomenuti da termin -"lažan" osmeh- podrazumeva facijalni izraz osmehivanja koji nije proizveden spontano usled osećanja sreće ili zadovoljstva već je nastao svesnom manipulacijom facijalnih mišića u cilju obmane sagovornika. Nije tajna da političari koriste različite alate manipulacije kako bi ubedili javnost da su baš njihove ideje pravi izbor ali bismo trebali bar ponekad da ih posmatramo pod mikroskopom kako bismo bili svesni njihovih stvarnih ciljeva. Ipak... Nemojte ih puno gledati pod mikroskopom, zaboleće vas glava od nerviranja.

Analiza 2:

1. Lice

Na početnoj slici se jasno vidi skup signala koji pokazuju sreću i zadovoljstvo. Izraz lica obuhvata gotovo sve grupe facijalnih mišića koje koriste u iskrenom osmehivanju. Kodiranje mišićnih jedninica je označeno samo sa jedne strane zbog jednostavnosti, dakle označene aktivnosti se javljaju podjednako na obe strane lica. Kodiranje facijalnih izraza kao i njihova interpretacija rađena je po istraživanjima P. Ekmana (FACS).


1.1/1.2 Iskren i neiskren osmeh


Na slikama desno vidimo dve različite vrste osmeha. neiskren osmeh (levo) i iskren osmeh (desno). Ovde su razlike jasno izražene kako bismo jasnije mogli da ih prepoznamo, dakle u svakodnevnoj praksi su mnogo ćešće suptilnije razlike od ovih.
Odmah možemo primetiti da se u iskrenom osmehu aktivira mnogo više akcionih jedinica (Action Units) koje su međusobno sinhronizovane. Sinhronizacija mišića na slici desno i razlika u intenzitetu na slici levo (aktivirane su samo dve grupe mišića AU12 i AU24 koja nije označena a koja horizontalno skuplja usne) obrazi. oči i čelo nisu uopšte aktivni. Na iskrenom osmehu možemo primetiti AU1, AU2 koji blago podižu obrve kao i AU6 koji podiže obraze. Osmeh na slici levo je još poznat pod nazivom "osmeh stisnutih usana" (Alan Pease, Definitive book of body language). Ovo često koristimo kada se osmehujemo iz pristojnosti a kada nam se sagovornih ne dopada. Facijalna ekspresija sreće jačeg intenziteta dovodi smanjenja razdaljine između gornje usne i nosa usled zatezanja mišiča obraza i mišića koji povlače usne. Ovde se javlja i blagi pad donje vilice. Celokupni izraz lica na slici desno se može porediti sa izrazom lica razdraganog deteta koje je upravo dobilo veliku igračku. Iskren osmeh je više simetričan nego neiskren.
Bitno je napomenuti da je ovo samo mali skup razlika između iskrenog i neiskrenog osmha. Takođe nikako ne bismo trebali izdvajati pojedninačne signale pa tako na primer reći: "Aha! Nije podigao obrvu kada se osmehuo! Sigurno laže!" Ovo bi dakle bilo pogršno. Moramo konstanto nastojati da detektujemo i povežemo što više signala kako bi naš zaključak koji donesemo bio zasnovan na što više informacija.

1.3/1.4 Osmeh-gađenje i osmeh-tuga

Na slici levo vidimo pokušaj maskiranja gađenja sa blagim osmehom. Ovde je reč o iskenom osećanju gađenja i blagom maskiranju osmehom. Dakle nije reč o mešavini iskrenog osećaja sreće i gađenja (što je u praksi dosta retko) već o neiskrenom osmehu budući da nijedna aktivirana grupa mišića ne spada u one koje pokreću isken osmeh. Kada je reč o slici desno jasno je vidljivo prisustvo tuge po grupama mišića na čelu dok je samo AU12 prisutna na donjem delu lica. Položaj glave je pognut a pogled oboren tako da ovde možemo reći da je izvestan osećaj tuge ali ne postoji dovoljno znakova koji nam govore da li je reč o iskrenom mix-u tuge i sreće ili se osmeh koristi kao maska tuge. Interpretacija facijalnih izraza zahteva kombinaciju velikog broja signala. Dakle nije samo u pitanju lice već povezanost signala lica sa govorom, položajem tela, gestikulacijom i okolinom uopšte.

2. Položaj ruku i tela

Može se primetiti da nisu samo međusobno sinhronizovani mišići lica kad je u pitanju iskreno osećanje već su i signali koje emituje lice u skladu sa onima koje emituje čitavo telo. Dakle vidimo otvoren položaj tela, stabilan uz raširene ruke i stisnute pesnice. Joe Navarro prepoznaje da gestovi sreće i zadovoljstva često "prkose gravitaciji" poskakivanje, podizanje ruku, uzdignuta glava, itd. dakle osoba simbolično pokazuje da je puna energije. Takođe kod iskenih gestova nije česta svesna kontrola i limitiranje pokreta. Kada se osoba iskreno raduje ona će mnogo lagodnije da koristi prostor oko sebe a njeni pokreti će biti međusobno usklađeni, poput igre uz muziku. Kada svesno želimo da predstavimo nekome da smo srećni (ali to zaista ne osećamo) gestovi će se odvijati jedan po jedan i u određenim granicama. U ovim slučajevima obično kažemo da imamo intuitivni osećaj da nešto ne štima sa tom osobom.
Ovakva analiza može zaista da okupira na desetine stranica ali moramo negde staviti i tačku, ne možemo sve staviti kod Vučića. :)

Dakle, da sumiramo, kad je u pitanju Vučić, drugi političari ili uopšte osobe u našem privatnom životu, korisno bi bilo da obratimo pažnju kad je u pitanju prava sreća i zadovoljstvo a kada je osmeh samo maska. Nije potrebno analizirati svaki mali pokret svakog narednog sagovornika ali bi bilo dobro za početak da ako nam nešto dodirne "ovde ko da nešto ne štima" zvonce ne ignorišemo taj signal nego da malo detaljnije ispitamo informacije koje pristižu.

22 January 2014

Vuk Jeremić i Ilham Alijev - Signali dominacije i potčinjenosti



























Susret Vuka Jeremića i Ilhama Alijeva gotovo savršeno prikazuje dva klastera signala koji nam otkrivaju da li se osoba oseća potčinjeno ili dominantno u odnosu na sagovornika. Signali su podeljeni i u podskupove kao što je to naznačeno na slici.
Zaključci do koji se dolazi u analizi poput ove ne predstavljaju nikakve apsolutne odgovore već nastoje da interpretiraju neverbalne poruke ciljanih osoba povezujući što više znanja iz stručne literature čime se smanjuje verovatnoća greške u detekciji. Dakle uvek postoji verovatnoća da iza Alijeva stoji nekolicina razigrane dece koja se upravo spremaju da prekinu sastanak Jeremića i Alijeva rafalom vodenih balona. U tom slučaju je Jeremićev nesiguran položaj tela zaista odgovarajuć kao i opušteno držanje Alijeva (pošto nije svestan šta se sprema) :)

Analiza 1:

1. Lice
Jeremić: Napregnuti mišići lica - akcione jedinice AU23 oko usta i AU4 iznad očiju kao i blaga napetost u mišićima celog lica (P. Ekman, FACS) Pojačan dotok krvi u lice i u šake usled aktiviranja simpatičkog nervnog sistema koji priprema osobu na akciju (William Flesiher, Metode ispitivanja). Lice odaje poruku uznemirenosti i neprijatnosti.
Alijev: Opušten izraz lica govori da je organizam u homeostazi iliti da je sve u njegovoj okolini pod kontrolom.

2. Položaj tela
Jeremić: Nesigurne osobe nastoje da zauzmu manje prostora kako bi skretale manje pažnje na sebe. Takođe na ovaj način saopštavaju drugima da ne predstavljaju pretnju. Ovo se najjasnije može prepoznati po spuštenom položaju ramena i daleko manjoj površini koju zauzima Jeremić u odnosu na Alijeva.
Alijev: Opušteno držanje, zauzima veliku površinu koja jasno signalizira dominantnost u odnosu na sagovornika. Sako je takođe otkopčan za razliku od Jeremića što može da se posmatra u kontekstu sa situacijom.

3. Položaj ruku
Jeremić: Ruke pritiskaju pritiskaju noge. U ovom položaju je često blago trjanje nogu koja služi kao neka vrsta "samouljuljkavanja" ili "samopodrške" (J. Navarro, Pacifiers) što signalizira nesigurnost.
Alijev: Nema bitnijih signala u rukama osim što omogućuju zauzimanje još većeg prostora.

4. Noge
Povučene, stisnute noge. Muškarci, kada su u dominantnoj ulozi, nastoje da simbolično skreću pažnju na deo međunožja (držeći palčeve zadenute za kaiš ili kao Alijev širenjem nogu) (A. Pease, "crotch display") kad je slučaj o potčinjenoj ulozi onda osoba nastoji da uradi suprotno. Kod Alijeva vidimo staložen, siguran, raširen stav koji takođe govori da se osoba oseća lagodno. Signali koje šalje Alijev međusobno su kongruentni i šalju jasnu poruku staložene osobe.

Prepoznajući ove znakove možemo da delujemo u skladu sa realnom situacijom. Dakle, ako prepoznamo nervozu i povlačenje kod sagovornika možemo se upustiti u neformalnu priču kako bi se osćao lagodnije ili pak možemo delovati još agresivnije kako bi dobili diskusiju u kojoj smo se našli. Takođe ako primetimo da sagovornih želi nama da dominira potrebno je da ogovorimo sa signalima dominacije kako bismo vratili ravnopravnost.